Пошто је цементирао своју ауторитарну владавину, египатски председник обрушио се на револуцију из 2011. називајући је „покушајем рушења државе”, а не омрзнутог режима, чији му је пад омогућио успон на власти.
Абдел Фатах ел Сиси је као генерал у данима „арапског пролећа” стекао популарност тиме што се противио употреби бојеве муниције против демонстраната, а за мање од деценије кренуо је да се обрушава на неистомишљенике брутално барем колико и његов претходник Хосни Мубарак.
Kршење људских права је свакодневица, а број погубљених због политичких активности непрестано се повећава, па је, упркос заштити коју има у Вашингтону, режим на мети критика Уједињених нација и високог комесара за људска права Лиз Тросел.
Овог месеца је у року од 24 сата извршена егзекуција 15 младих опозиционара који су претходно прошли жестоку тортуру и суђење без икаквог поштовања међународног права. Били су оптужени за тероризам и насиље – што је Сисијев одговор на демонстрације које су се од 19. септембра прошириле земљом.
Режим на критике из света и оне које упућују египатски опозиционари који су се склонили у иностранство узвраћа тврдњама да нема политичких затвореника по затворима (процењује се да их је од 60.000 до 100.000), да се држава у потпуности придржава Устава и закона и да је судство независно.
Политичким противницима редовно се приписује насиље и уништавање јавне имовине из времена које је уследило после обарања режима првог слободно изабраног председника Мухамеда Мурсија лета 2013. Генерал Сиси, који је био на челу војног удара којим је скинута власт блиска Муслиманској браћи, искористио је пуч да погуби хиљаде симпатизера Браће, да десетине хиљада пошаље у затвор и да организацију која је уживала масовну подршку становништва прогласи за терористичку.
Kрајем јула власти су погубиле семорицу мушкараца оптужених за убиство полицајца у гувернерату Исмаилија. Један од њих је после хапшења успео да поручи да је био мучен, а како би се изнудило признање прећено му је силовањем његове мајке и сестре.
У фебруару је погубљено осам особа које је војни суд оптужио за напад на три коптске цркве и полицијску станицу 2017, када је страдало 88 особа. У децембру прошле године власти су погубиле три мушкарца осуђена за тероризам, а да њихове породице о томе нису биле обавештене. Активисти за људска права упозоравају да ни у једном случају нису поштоване правне процедуре, али режим тероризам користи да се обрачуна и са противницима чије активности тешко да имају везе с радикалним исламским групама.
Откако је Сиси дошао на власт, број извршених смртних казни драматично се увећао, па је Египат прошле године заузео шесто место међу земљама с највише егзекуција током 2018. У периоду од јануара 2014. до фебруара 2018. судови су изрекли најмање 2.159 смртних пресуда, од којих су 83 извршене – што је у драстичном контрасту с временом владавине Муслиманске браће 2011–2013, кад је погубљена само једна особа.
Растући број егзекуција поклапа се с праксом масовних суђења на којима се већем броју осуђених истовремено изриче смртна казна, иако су по међународном праву смртне казне на таквим суђењима нелегалне.
Режим драконским мерама покушава да се супротстави џихадистима који оперишу по Синају, али и да пошаље поруку растућем броју незадовољника који су се у септембру одазвали позиву Мухамеда Алија, глумца и бившег војног уговарача који из Шпаније жели да управља опозицијом.
За разлику од револуције јануара 2011, која је почела по великим градовима, Али је покретач бунта по селима и предграђима и нада се ширем одзиву, упркос страху и репресији. Власт је покушала да узврати манипулацијама фабрикованим саопштењем Муслиманске браће и ширењем вести да су у злогласном каирском затвору Тора четворица затвореника – припадника милитантне групе Ансар ел Шарија – убили двојицу официра и стражара, али то није спречило одржавање „Петка беса” крајем септембра.
„Сиси је непријатељ Алаха” и „Сиси, одлази” биле су неке од парола које војни режим до сада није могао да чује. Председничка резиденција у Асуану била је запаљена. „Одлази, Балхах”, узвикивали су демонстранти Сисијев надимак, који у буквалном преводу значи црвена урма, али се користи за људе који се хвале мудрошћу коју не поседују.
„Сиси је убио вашу децу”, „Сиси је уништио ваше породице”, „Сиси је продао вашу воду” био је слоган поводом египатског спора с Етиопијом око вода Нила. Сузавац, водени топови и масовна хапшења хиљада људи нису спречили ерупцију незадовољства у најмање 17 гувернерата широм Египта. Упркос игнорисању државних медија, таквих протеста није било од времена војног удара. На југу Kаира био је заведен полицијски час, а славни трг Тахрир, поприште револуције пре девет година, био је обезбеђен јаким снагама реда.
Ситуација се у међувремену смирила, али остало је питање: Може ли узбуњивач из Шпаније да покрене протесте који би својом масовношћу оборили Сисија као што је то био случај с Мубараком пре девет година?
Потенцијал је ту: милиони су незадовољни стањем економије, људских права, ситуацијом у вези с пандемијом, управљањем кризама у Либији и с Етиопијом, или рушењем хиљада кућа које је влада прогласила за нелегално изграђене.
Једно је засад сигурно: после седам година репресије, погубљења, тортуре и страха, и даље има много оних који су спремни да се успротиве Сисијевој власти. Демонстрације су показале да дух револуције из јануара 2011. није нестао и да и даље инспирише жељу за променом. Војни режим је пред озбиљним испитом.
