недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 18.10.2020. у 22:00 Александар Апостоловски

Зашто Срби воле Трампа

Доналд Трамп је постао први амерички председник који је придобио опште симпатије Срба – минус невладин сектор. Да ли ће задржати место у Белој кући или ће времешни Џо Бајден васкрснути династију Клинтон и Обамин наследни ред

Кад Доналд Трамп устане ујутру, одмах препадне огледало. „Огледалце, ко је најлепши на свету”, обраћа му се Трамп. „Срби кажу да си ти, Доналде”, шапне му огледалце. „Имају одличан укус ти Срби”, наставља Доналд унутрашњи дијалог с огледалом. „Да ли је то добар знак”, пита председник Сједињених Држава. Огледалце му није одговорило, бранило се ћутањем.

Вероватно се сетило да смо, са нешто мање страсти, навијали за Џорџа Буша Млађег када му је противкандидат био Ал Гор. Наравно да већина грађанства овдашњег није имала појма о млађаном Џорџу, али су и те како добро знали да је Гор био осам година потпредседник Била Клинтона. Срби можда немају талента за историју, све сам понављач до понављача, о математици је сувишно и говорити, те зато инфантилно исказују претеране емоције у политици. Нарочито спољној, где седе све сам Кисинџер до Кисинџера. Отуда предизборне комбинаторике своде на српску таутологију: непријатељ нашег непријатеља наш је пријатељ. У тако поједностављеној једначини, млађани Тексашанин био је поприлично омиљен, те је доброћудна жена пореклом из Дрвара која је одржавала стан мом добром пријатељу, на вест о победи Џорџа јуниора, сласно изљубила све по кући. Џорџ јој се није одужио. Током његова два мандата, из државне заједнице је отишла Црна Гора, а Косово је прогласило независност, коју су Американци радо признали. Да не говорим да је тај некадашњи власник бејзбол тима Тексас ренџерса после 11. септембра наредио инвазију на Авганистан и Ирак, тако да се глобални рат против тероризма претворио у преоравање Блиског истока америчким пројектилима, док је над грађанима Америке успостављен незапамћен надзор обавештајних служби, о чему понешто зна Едвард Сноуден. Узгред, Џорџ Буш Млађи био је републиканац, као и Доналд Трамп.

Али, било је довољно да Доналду противкандидаткиња буде омражена Хилари Клинтон, па да постане омиљени Американац у Срба. Чудо једно како смо га препознали. Жестоки тајкун и ријалити играч, шампион политичке некоректности који се, изједначивши мачизам и трампизам, претворио у ратника против умреженог вашингтонског естаблишмента који је оличавала династија Клинтон, а сада Обамин наследни ред. Хоће ли их времешни Џо васкрснути?

Иако проглашен за аутсајдера, Трамп је ушао у Белу кућу, поставши први амерички председник после Џона Кенедија који је придобио опште симпатије Срба – минус невладин сектор. Чак је и корону победио за три дана. Да ли ће освојити други мандат и победити Џоа Бајдена, Обаминог потпредседника који је без икакве задршке био на страни косовских Албанаца? О људима из његовог садашњег окружења који би, у случају његове победе, заузели важна места у администрацији да и не говорим.

Расно и партијски подељена Америка у тињајућем грађанском и вирусном рату, где наоружани политички бојовници учествују у сукобима на улици, а „колтови” се продају више него маске, уз срећну околност да је уследила несташица муниције, дуел Трампа и Бајдена претвара у судбоносни.

Новембарски председнички избори у Америци су не само најважнији политички догађај ове године у свету већ ће одредити и судбину планете наредних година, а кад је већ тако, зар да ми останемо по страни? Прва дебата између Доналда Трампа и Џоа Бајдена била је гледана као некада мечеви тешке категорије између Мухамеда Алија и Џоа Фрејзера. Тако је и изгледало: углађени Џо, који се представљао као симбол стилизоване Америке, понашао се као Буковски који полемише са Маркизом де Садом. Доналд је, и поред утиска да није нокаутирао Џоа, како се очекивало, ипак успео у једном: да Бајден у дебати изговори више трампизама него он сам. Трамп, стар 74 године, и Џо, са 78 лета, претварају изборну трку у топаловићевски окршај у којем неће бити заробљеника. Како у Белој кући, тако и хиљаде километара ван ње.

(Илустрација Драган Стојановић)

Истина је да је Вашингтонски споразум показао да Трампова екипа, са његовим зетом и саветником Џаредом Кушнером и Ричардом Гренелом, имају далеко више слуха за Србе. Наравно, ко верује да ће Вашингтон поништити независност Косова, тај верује и да ће корона нестати кад прочитате овај текст, али довољно да нас, уместо бомбама, Американци гађају инвестицијама. Како нас, тако и Албанце. Питање је да ли би Џо, на чију сенилност удара Трамп свим својим твитовима – а да није потпуно злурад, доказује скорашња изјава Бајдена да се кандидује за Сенат – вратио на Балкан клинтоновску црно-белу политику са јасно подељеним улогама: Срба као злих момака и Албанаца као деце цвећа.

Трамп би, према анкетама, већ требало да пакује ствари из Беле куће, али његови бирачи су чудна сорта. Истраживачима јавног мњења углавном спуштају слушалицу, тако да је било каква прогноза резултата америчких избора једнака погађању ко ће ове године бити шампион Премијер лиге.

Али, наши званичници, уместо да мудро ћуте, активно су подржали Трампову кампању и чак је формализовали, како је то рекао шеф дипломатије Ивица Дачић уз активирање организације „Срби за Трампа”, која треба да мотивише „наше Американце” да гласају за Доналда. Како је тешко поверовати да је Ивица Њутн и да му је та идеја сама пала на главу, без консултација са Александром Вучићем, биће интересантно како ћемо се извући из неугодне позиције ако победи Бајден. Уколико Џо и заборави на Дачићев ентузијазам, Бајденови оперативци свакако неће. Мада, признајем, звучи слатко оцена бившег званичника Пентагона задуженог за Балкан Мајкла Карпентера – како се Србија меша у унутрашње ствари Америке! Ни Неле Карајић се тога не би сетио!

Шта нам је, дакле, сада чинити? Да парафразирам Винстона Черчила када је цинично рекао свом омиљеном официру Фицроју Маклејну, шефу британске војне мисије у Врховном штабу – шта те брига што Југославију остављамо комунистима, нећеш ти живети тамо. Дакле, шта фали да Трамп освоји још један мандат, нећемо ми живети тамо! Закључак је: до проглашења резултата, правимо се Енглези!

Коментари35
eb3a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoljub
Interesantno,prisilio Izrael da prizna Kosovo a srbi ga vole.
Blanka
ocigledno su dva americka predsjednika favorizirale Srbe - Kennedy i Trump. Time je Trump bar u dobrom drustvu. Trump je jako hrabar i izdrzljiv - skocili su na njega u Washingtonu kao zvijeri a jos nije niti bio predsjednik. Fake press / gotovo cijela americka stampa je protiv njega. Uvijek sam glasala za demokrate, ali sad cu glasati za Trump-a. Od dva zla izaberes manje. Cijenim to sto kaze sto misli - sto na umu, to na drumu.
Amer
Autor teksta nije dovoljno star da bi se sjetio da su Srbi voljeli Kenedija,mozda najvoljenijeg americkog predsjednika poslije Lincolna.Predsjednik Tramp je od te sorte.Iako mozda nije na vrhu liste voljenih americkih predsjednika Kartera je docekao Beograd kao nikoga,bio je okruzen totalno beogradjanima,izasao je iz kola kod Skupstine i rukovao se sa narodom.Da i ja volim Trampa i znam da nam nece vratiti KiM,ali ce sigurno insistirati na pravednom rjesenjeu.Make America great again.
Zivadin Rogic
Уобичајено духовита и проницљива варијација АА на текуће теме. Но пошто се већина коментара некако заквачила за суву збиљу: независно од овдашњих навијања, исход САД избора не доноси битне промене овде (а махом ни другде). У духу Маркса - фарса Трампове владе јесте последица трагедије претходних (Обама-ЏБ итд), али све долази из исте кухиње, па нема места бајкама о његовом ”отпору дубокој држави”, или ”уважавању ставова Србије”. За остварење тога мора се играти на дужи рок и са више мудрости.
Viki
Autor je na vrlo kvalitetan i duhovit način pokazao da američki birač na izborima, ma kojeg nacionalnog porijekla bio, bira prvenstveno onog kandidata koji će mu poboljšati život u zemlji u kojoj živi. Sve ostalo je sporedno. Druga poruka ovog izvrsnog članka je da se američka vanjska politika dubinski ne mijenja bez obzira bio na čelu USA republikanac ili demokrat osim ako se ne radi o golemim 'projektima' koji enormno troše američko društvo (Vijetnamski rat, rat u Iraku itd.). Hvala na objavi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља