уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 18.10.2020. у 21:00 Александар Милетић
ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА

Оливера Јевтић – симбол српске атлетике

(Илустрација Драган Стојановић)

Оливера Јевтић (43), један од симбола српске атлетике, претходних дана била је у центру пажње, али не због својих успеха, већ због инцидента који се догодио на маратону у Софији, на којем ју је један силеџија оборио усред трке и повредио. Срећом, повреде нису биле тешке, али би могле да је зауставе у покушају да се пласира на своје седме олимпијске игре, јер није безбедно трчати квалификације у маратону ако такмичар није сто одсто спреман.

Трчањем је почела да се бави у родном Ужицу, уз велику подршку годину дана старије сестре Виолете, за коју каже да је била „рођена шампионка”. Оливера је говорила за њу да је била и бржа и издржљивија од ње, али да није било услова да се баве атлетиком.

– Тада нас је било осморо у кући. Били су ту и баба и деда, па је неко морао да помаже мајци. Виолета је то преузела на себе, пошто је видела да сам полудела за атлетиком – рекла је у једном свом интервјуу такмичарка ужичке Младости Оливера Јевтић, за чији развој је заслужан и крос „Политике”, на којем је као пионирка освојила дванаесто место.

На том кросу за њу се заинтересовао тренер Славко Кузмановић, њен будући ментор и највећи ослонац у каријери. Деби Србије на европским првенствима обележила је маратонском медаљом (Гетеборг, 2006), на коју се чекало пола века, од олимпијског сребра Фрање Михалића из Мелбурна 1956. У тешкој трци на 42.195 метара, по киши, јаком ветру и великој влази и у јакој конкуренцији, стигла је на циљ после два сата 30 минута и једну секунду – само 26 секунди иза Немице Улрике Мајш.

– Мислим да ни у животу ни у спорту ништа није случајно. Ни то што сам баш ја после шеснаест година освојила прву медаљу за нашу атлетику на европским првенствима. Као клинка 1990. године гледала сам преносе из Сплита и, када је Снежана Пајкић освојила златну медаљу, плакала сам пола сата и рекла мајци да морам да постанем атлетичарка – рекла је у једном интервјуу „Политици”.

Освојила је прегршт одличја на европским и светским првенствима у јуниорској и млађој сениорској конкуренцији (на 3.000, 5.000, 10.000 м), као и пет бронзи на сениорским шампионатима у кросу.

Маратонску каријеру почела је на највећем маратону на свету, у Њујорку 2002. године, на којем је освојила треће место, али јој је оно одузето. Дисквалификована је због позитивног допинг теста (ефедрин), иако су чак и организатори трке у изјави за „Њујорк тајмс” истакли да се та супстанца ту нашла случајно, пошто је присутна у лековима за ублажавање кашља.

Већ наредне године победила је на маратону у Ротердаму (два сата 25 минута и 23 секунде). Затим је 2004. била трећа на Бостонском маратону и шеста на Олимпијским играма у Атини 2004, као најбоље пласирана европска такмичарка. Две године касније заузела је друго место у Гетеборгу и четврто у Токију. И тако годинама, успех за успехом, уз мноштво државних рекорда. Поред осталог, два пута је освајала најпрестижнију уличну трку у Бразилу, у Сао Паолу, 1998. и 2005.

Два пута је проглашена и за спортисту године у избору Олимпијског комитета Србије, 1998. и 1999.

Коментари3
87dc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Bravo za dugu karijeru Olivere. Da se videti na pojedinim revijalnim trkama, i zaista motiviše svojom pojavom. U vreme kad se mere samo vrhunski rezultati, vredi porazmisliti i o dužini bavljenja sportom, aktivno, a pogotovu rekreativno. Na žalost danas društvo prepoznaje samo krivu koja stremi ka vrhu, a ne i onu koja propagira sport. Incident u Bugarskoj je slika i prilika takvog pristupa. Jedan pasionirani profesionalac protiv amatera na steroidima.
Molim poštovanje
Da nije bilo ovog incidenta, ne bismo se ni setili ove predivne sportistkinje koja tiho i bez medijske histerije godinama osvaja vrhunce sporta. Molim poštovanje prema ovakvim divovima sporta, da se obeleže njihovi poduhvati, a ne da samo pratimo koliko je krušaka pojeo Djoković i da li je zagrlio drvo.
Djed Jovo
i opet Bugarin udario s ledja...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља