четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 19.10.2020. у 10:00 Милан Јанковић
УПОЗОРАВАЈУЋИ ИЗВЕШТАЈ ЕКОЛОШКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

ТЕ „Никола Тесла” међу највећим загађивачима на свету

Обреновачка термоелектрана девета на црној листи најжешћих емитера сумпор-диоксида. ‒ Колико Србија поштује преузете међународне обавезе
(Фото ЕПС)

Да се у Обреновцу тешко дише, житељима ове београдске општине не треба доказ јер знају како им је и без „званичне потврде”. Ипак, многи документи указују на то да Обреновчани удишу прилично нездрав ваздух, а познато је да томе увелико „кумују” Термоелектране „Никола Тесла”. У најновијем извештају Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха (CREA) и организације „Гринпис” ово постројење заузима девето место на листи највећих загађивача сумпор-диоксидом на свету!

Две прилично утицајне међународне еколошке организације објавиле су извештај у коме се Србија на листи земаља које су у току протекле године емитовале највише сумпор-диоксида нашла на осамнаестом, а Термоелектране „Никола Тесла” (ТЕНТ) на деветом месту на планети. У извештају се наводи и да електране у којима се спаљује угаљ да би се добила струја највише загађења изазивају у Индији, Кини, Јужној Африци, Турској, Сједињеним Америчким Државама, Казахстану, Украјини, Аустралији, Русији, Србији и Бугарској. Ниједна држава Европске уније није изнад Србије, а од земаља чланица међу „првопласираних” 25 једино се појављује Бугарска. Осам постројења која су, према овом извештају, жешћи загађивачи од ТЕНТ-а налазе се у свега три светске државе ‒ у Јужној Африци, Индији и Турској.

Мирко Поповић, програмски директор Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ), невладине организације основане ради реализације циљева у области заштите, очувања и унапређења животне средине и одрживог коришћења природних ресурса, каже да овакви резултати кад је реч о ТЕНТ-у нису изненађујући.

‒  И у извештајима ЕПС-а су слични подаци. У овом документу се процењује да је емисија сумпор-диоксида на годишњем нивоу 197.000 тона, а у ЕПС-овом извештају се помиње цифра 193.000 тона. То није велика разлика и нема ту неког осетнијег одступања. Не подударају се једино у методологији прикупљања података, у томе да ли се то ради одоздо или из ваздуха. Није спорно да „Никола Тесла” емитује од четири до шест пута више сумпор-диоксида него што је дозвољено, нити да је то старо постројење, без уређаја за одсумпоравање димних гасова, и јасно је да је због свега тога један од највећих загађивача ‒ каже Поповић.

Он је уверен да је загађење последица непоштовања прописа и подсећа да се у Европској унији још од 2001. године поштује Директива о великим ложиштима која предвиђа обавезу смањења емитовања сумпор-диоксида, азотних оксида и прашкастих материја, као и да је тај документ 2010. „надограђен” још стриктнијим и строжим правилима.

Често се умањује опасност од сумпор-диоксида и истиче чињеница да ова супстанца није у првих двадесетак највећих загађивача. Критикујући оваква размишљања, Мирко Поповић наводи да има још опасних материја, као и да су и издувни гасови из аутомобила и са индивидуалних ложишта такође озбиљан проблем, али и упозорава да игнорисањем Директиве о великим ложиштима Србија већ увелико касни за развијеним земљама.

‒ Тачно је да је струја у Србији јефтинија него у другим земљама, али то није производ тржишних прилика, већ политике. Ми ћемо се у блиској будућности суочити за озбиљним потешкоћама. Прво, постројења слична ТЕНТ-у у европским земљама морају да плате држави неку врсту пенала у износу од 25 евра по једној тони емитованог угљен-диоксида па се лако може израчунати под коликим је финансијским баластом „Електропривреда Србије”. И друго, државе ЕУ уводе такозвану прекограничну таксу да би заштитиле домаће произвођаче који поштују прописе, што доводи до тога да струја увезена из других земаља, укључујући и Србију, добија вишу цену ‒ истиче програмски директор РЕРИ-ја.

Ипак, немају ни сви еколози јединствено мишљење. Огњан Пантић, координатор пројеката „Енергија, клима и животна средина” у оквиру Београдске отворене школе (БОШ), непрофитне образовне организације грађанског друштва основане 1993. године, сматра да вест о неславном пласману ТЕНТ-а у врх светских загађивача ваља узети с резервом јер методологија по којој се до тог резултата дошло може бити упитна. Слаже се, међутим, да је главно питање да ли су емисије које долазе из целог термоенергетског сектора, па и ТЕНТ-а, у складу са домаћим прописима и међународним обавезама.

‒ Јасно је да ове обавезе нису испоштоване. Од 1. јануара 2018. године, за државе потписнице Уговора о оснивању Енергетске заједнице, па и Србију, почеле су да важе одредбе Директиве о великим ложиштима. Србија је, како би се ускладила са одредбама ове директиве, одабрала да изради Национални план за смањење емисије, уместо да се свако термоенергетско постројење усклађује појединачно. Од 2005. и приступања Енергетској заједници до 2018. није учињено довољно да се Србија припреми за примену ове директиве. Другим речима, ми кршимо обавезе почевши од 1. јануара 2018. године ‒ каже Пантић.

Он појашњава да сумпор-диоксид који се испушта из ТЕНТ-а јесте гас који представља претњу по здравље становништва. Он доводи до појаве киселих киша које загађују и земљиште и воду. Високе емисије сумпор-диоксида доприносе и повећаној концентрацији суспендованих честица у ваздуху.

‒ Проблем представља чињеница да је угаљ који се у Србији користи за производњу електричне енергије заправо лигнит ниског квалитета, чије сагоревање доводи до ослобађања велике количине сумпора. Планирано је да постројење за одсумпоравање буде инсталирано у термоелектрани, али се с тим пројектом веома касни, за шта је „Електропривреда Србије” морала и да плаћа казне, због неискоришћеног кредита ‒ прича Пантић.

Он, попут нашег претходног саговорника, такође помиње проблем са испуштањем угљен-диоксида, што доприноси климатским променама. Подсећа да је регулатива Европске уније усмерена на драстично смањење емисија угљен-диоксида, како би се испунили циљеви у области борбе против климатских промена.

‒ Уз већ постојеће, планирају се и нови економски инструменти који треба да додатно оптерете производњу електричне енергије из угља ‒ додаје Пантић и закључује да ће ускоро производња струје спаљивањем угља постати прошлост ‒ како са еколошког, тако и са становишта економске исплативости.

Заштитари животне средине

Термоелектране „Никола Тесла” су највећи произвођач електричне енергије у Југоисточној Европи. Предузеће се састоји од 14 блокова чија је укупна инсталисана снага 3.411 мегавата, што је једна трећина инсталисаних капацитета „Електропривреде Србије” (ЕПС), и годишње произведе више од 50 одсто српске електричне енергије.

ТЕНТ се састоји од пет организационих делова који су обједињени у целину 1990. године када је формирано јавно предузеће. Електрана у Обреновцу почела је да ради 7. марта 1970. године. Шест блокова ТЕНТ-а А завршено је у периоду од 1970. до 1979. године, а два блока ТЕНТ-а Б пуштена су у погон 1983. и 1985. године. Железнички транспорт ТЕНТ-а прве тоне лигнита довезао је на депонију 30. августа 1969. године. Према информацијама са сајта, ТЕНТ је 2011. произвео рекордних 20,2 милијарди киловат-сати електричне енергије. Занимљиво је и да на сајту пише да ТЕНТ предњачи у области улагања у заштиту животне средине и подизању квалитета живота локалне заједнице. Наводи се и да „бригу о локалној заједници ТЕНТ, осим кроз заштиту животне средине, испољава и кроз одржавање система даљинског грејања, које је у Обреновцу решено на најбољи могући начин”.

Питања без одговора

Упркос искреној намери да од такозваних надлежних или одговорних добијемо коментар на извештај две међународне еколошке организације, остали смо без одговора на сва питања. Обратили смо се Министарству заштите животне средине уз молбу да оцене поменути извештај и да нам одговоре зашто се нешто не уради да се смањи емисија сумпор-диоксида из ТЕНТ-а и да ли Србија поштује међународне обавезе у вези са термоелектранама и емисијом штетних материја. Допис сличне садржине упутили смо и Јавном предузећу за заштиту и унапређење животне средине на територији градске општине Обреновац. До тренутка слања овог текста на обраду, нико нам није одговорио.

Коментари42
ef2aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радојко
Са запада ништа ново, запљускују нас кампање за "чисту Србију" које не брину како ће просечна породица платити око 10-15 пута већи рачун за струју. Као да су и сами становници Србије нека врста загађења које нагрђује пејзаж. Ако одустанемо од коришћења угља, јединог енергента који имамо, шта је следећи корак? Да ископамо шљиве? Најгоре је што се народ гуши због издувних гасова и дима из малих ложишта, а за то се лажно оптужују термоелектране које дају скоро сву струју Србије.
Zeljko
Trenutno je u toku izrada postrojenja za odsunporavanje u TENT-A koje finansira vlada japana
mrgud
a onda nam prodaju finoću kako elektro automobili ( sic Tesla) ne zagadjuju okolinu.
realno
Upravo to sam hteo da kazem. Takodje vidim autobuse koji se pokrecu na baterije, koje se pune strujom iz termoeletrane. Sto je najgore, ti autobusi se nazivaju Eco Autobusi!
Ђура
Лакше је борити се за јефтину струју, без обзира на одложену цену која ће бити испоручена наследницима, него размишљати о повећању зараде.
Sasa
Bitno da je plata u elektrani 100 000 din a za vazduh ih nije briga

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља