Право на стални рад од куће могло би од ове јесени да буде законом заштићено у Немачкој. Грчка, Ирска и Шпанија увелико раде на томе, с тим што је Шпанија већ донела одлуке које омогућавају запосленима признавање трошка рада од куће. Сличну намеру имају и у Хрватској, где се однедавно говори како би у закону требало задржати члан о „раду на издвојеном месту рада” и увести нови – рад на даљину, који би предвиђао два модуса: привремени и стални рад. У првом случају радницима би се омогућило да повремено, кад то желе, раде ван фирме, али би сами били одговорни за услове у којима раде. За стални рад на даљину предлаже се да се утврди неопорезива накнада за трошкове које радник има у сопственим просторијама и које би му послодавац плаћао.

У Србији је, истичу представници синдиката, због кризе изазване пандемијом више од 100.000 радника добило могућност да посао обавља од куће, иако у закону таква врста рада није јасно дефинисана у свим сегментима. За многе остаје и нерешено питање признавања и накнаде трошкова у случају трајног рада од куће.

Професор Марио Рељановић, научни сарадник на Институту за упоредно право, сматра да би држава морала детаљније да се позабави нормирањем појединих питања која су засад предвиђена за уређење уговором о раду.

– Код нас нису прецизно законом регулисане тачке које се односе на надзор послодавца и ефикасност радника који ради од куће. Спорно је и питање обезбеђивања средстава за рад. У иностранству је уобичајено да послодавац даје надокнаду запосленом зато што употребљава своју интернет везу и компјутер, а ако то није у могућности, онда треба да му то сам обезбеди. Ту су и недоумице око осигурања радника од повреде на раду, па би требало боље прецизирати шта је повреда на раду ако се рад обавља од куће – набраја Рељановић и подсећа да закон прописује радно време запосленог, али у случају рада од куће, послодавац то схвата олако.

– У пракси се дешава да се бришу разлике између радног и слободног времена запосленог. Послодавац неретко задаје задатке и увече, ноћу шаље поруке или мејлове – истиче Рељановић.

У Асоцијацији слободних и независних синдиката подсећају да Закон о раду (ЗОР) има много мањкавости, па тако и у погледу дефинисања рада од куће. Ранка Савић, председница асоцијације, истиче да због тога закон мора прецизније да регулише такву врсту ангажмана.

– Представници синдиката су неколико пута разговарали о томе с одлазећим министром. Сви су сагласни да, кад на реду буду измене и допуне ЗОР-а, треба боље дефинисати и рад од куће. Рад ван просторија послодавца који се спомиње у закону није исто што и трајни рад од куће. Радници који сада раде од куће, рецимо, немају решено питање плаћања интернета, канцеларијског материјала, трајања радног времена, прековременог рада... – набраја Ранка Савић.

У Савезу самосталних синдиката Србије су забринути због чињенице да се све масовнији рад од куће препознаје само кроз уговоре о раду, па ће зато тражити од државе да под хитно регулише ове области рада, не чекајући измене и допуне ЗОР-а.

– Поднећемо иницијативу да се тачно дефинише која средства за рад послодавац треба да обезбеди да би радник могао да обавља своје задатке од куће. То је засад апстрактна норма у закону, која није дефинисана у квантитативном смислу. Дотад захтевамо да послодавци својим радницима обезбеде средства за рад или надокнаде трошкове за коришћење тих ресурса, што често није случај у пракси – напомиње Душко Вуковић, потпредседник савеза.

Основна зарада не сме да буде умањена

Рад од куће омогућен је Законом о раду. Члановима 42 и 50 рад од куће регулисан је као врста уговора о раду и као повремено обављање послова од куће, уз сагласност запосленог и послодавца. Због специфичности обављања послова ван просторија послодавца, прецизирана је садржина уговора о раду за обављање послова ван просторија послодавца, подсећају у Министарству за рад, додајући да, поред обавезних елемената прописаних законом, уговор о раду за обављање послова ван просторија послодавца садржи и: трајање радног времена према нормативима рада, начин надзора над радом и квалитетом обављања послова запосленог, средства за рад за обављање послова које је послодавац дужан да набави, инсталира и одржава, коришћење и употребу средстава за рад запосленог и накнаду трошкова за њихову употребу, накнаду других трошкова рада и начин њиховог утврђивања... Уз то, законом је прописано и да основна зарада запослених који раде ван просторија послодавца не може бити мања од основне зараде запослених који раде у просторијама послодавца на истим пословима.