недеља, 21.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:04

Ускоро национална стратегија за превенцију самоубистава

Аутор: Катарина Ђорђевићпонедељак, 23.06.2008. у 22:00
Црна статистика

Иако сурова статистика суицида сведочи да се сваке године око 40 особа реши да оконча живот скоком са Бранковог моста и да је пролеће у психијатријском календару означено као годишње доба са повећаним бројем самоубистава, неколико мушкараца који су претходних дана покушали да изврше самоубиство скоком са овог моста узбуркало је јавност. Срећан крај једне животне драме, коме је кумовала манекенка Катарина Вучетић, био је емотивни утисак недеље многих грађана, укључујући и Небојшу Крстића, саветника председника Републике Бориса Тадића, који је у истоименој телевизијској емисији истакао да су самоубиства постала учесталија појава и додао да је то „ствар којом би влада требало да се позабави као озбиљним проблемом”.

Статистика сведочи да сваке године у свету између десет и двадесет милиона људи покуша самоубиство, а милион особа успе у то науму. У Србији се сваке године убије 1.500 особа, а по томе се наша земља налази се на 13. месту на свету.

Професор др Душица Лечић-Тошевски, директор Института за ментално здравље и председник Националне комисије за ментално здравље, истиче да је самоубиство озбиљни здравствени проблем који захтева пажњу свих, а не само Министарства здравља. Она такође додаје да стратегија за развој заштите менталног здравља, коју је припремила Национална комисија за ментално здравље, а усвојила Влада Републике Србије у јануару 2007, укључује и акциони план за период од следећих десет година.

„Припрема националне стратегије за превенцију самоубистава је наш следећи задатак, а та стратегија ће, наравно, укључивати и рушење предрасуда у вези са психијатријом и менталним поремећајима због којих се особе које болују од неких поремећаја жигошу, искључују и дискриминишу. Због тих предрасуда и страха од жигосања околине, особе са психичким проблемима не траже помоћ на време, њихов ментални поремећај се продубљује и може доћи до разних трагичних последица, од којих је најтрагичнија прекидање живота самоубиством”, истиче др Лечић-Тошевски.

Наша саговорница подсећа да је Светска здравствена организација 1999. године покренула програм СУПРЕ (SU-icide, PRE-vention – превенција самоубиства) који представља иницијативу за превенцију суицида на светском нивоу и објавила приручнике за превенцију самоубиства у школама, у примарној здравственој заштити, за службенике затвора, за запослене у медијима, као и за подршку ожалошћенима. Национална комисија за ментално здравље је у склопу сарадње са Светском здравственом организацијом превела ове приручнике и са њима упознала стручну јавност.

Говорећи о искуствима земљама које су развиле програме за превенцију самоубистава, она истиче пример Финске, која има високу стопу суицида и која је креирала националну стратегију која се показала успешном. Ова стратегија укључила је едукацију јавности, побољшан приступ службама за заштиту менталног здравља, програме интервенције у кризи и едукацију здравствених радника и медија. Шкотска је креирала националну стратегију и акциони план за превенцију самоубиства под називом „Изабери живот”” који има за циљ да се до 2013. године стопа суицида смањи за 20 одсто. Немачка и Данска такође су припремиле националне стратегије за смањење броја самоубистава, а рад са медијима представља једну од кључних ствари у њиховим стратегијама и програмима.

Професор др Душица Лечић-Тошевски истиче да подаци Светске здравствене организације говоре да сваке године између десет и двадесет милиона људи у свету покуша самоубиство, а један милион (тачније 873.000 особа) се убије. У Европи сваке године 163.000 људи изврши самоубиство, а, према подацима Светског атласа здравља из 2003. године, највиша стопа суицида је у источној Европи и у земљама бившег Совјетског Савеза. 

„Самоубиство је пре свега манифестација болести, а највећи број особа које изврше самоубиство имају неки психијатријски поремећај. Подаци говоре да је животни ризик од суицида већи код оболелих од поремећаја расположења (разни депресивни поремећаји), код особа које злоупотребљавају алкохол, код шизофрених пацијената и код особа које имају поремећај личности. Подаци којима ми располажемо говоре да је у нашој земљи стопа суицида била висока у току година рата, а највиша – 1993. године.”

Наша саговорница истиче да један од многих фактора који рањиву особу могу навести да изврши самоубиство може бити и публицитет који медији дају самоубиствима.

„У последњих месец дана догодило се неколико покушаја самоубиства на Бранковом мосту о којима су извештавали сви медији. Неки од њих објавили су и слике несрећних особа и њихова имена и истицали да су те особе, након спасавања, одведене у болницу ’Лаза Лазаревић’. Поред тога, медији неретко објављују фотографије мртвих тела самоубица како леже на плочницима. Иако је свако самоубиство прича за себе, није случајност да је дошло до понављања овог чина. Истраживања су показала да је степен публицитета који добија прича о самоубиству директно повезан са бројем суицида која следе. Код нас би се могао описати ’ефект Бранковог моста’ или ’епидемија на Бранковом мосту’. Наиме, публицитет који медији дају Бранковом мосту и самоубиствима представља ризик због потенцијалног иницирања опонашања суицидног чина”, упозорава др Душица Лечић-Тошевски.


Коментари1
29b22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MiRa
A sta se do sada cekalo??? Da se ispita kako to rade Evropljani? A nikako domacim evropejcima da padne na pamet da proanaliziraju statistiku i uoce da najmanje suicida ima bas u zemljama koje Evropu ne zarezuju! Dragi "strucnjaci", posto vidim da i vama treba edukacija, evo jedan mali savet - putokaz: objasnite ljudima da Bog ne prasta dela koja urusavaju ono sto je on stvorio, a to je pre svega ljudski zivot.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља