четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 20.10.2020. у 08:49 Дејан Алексић

Дан када је Београд ослобођен од окупатора

Обележавање 20. октобра, али и 1. новембра, дана када је 1918. наш главни град ослобођен у Првом светском рату, одлуком Скупштине града званично је сврстано у сталне манифестације престонице „Дани слободе”
(Фото Танјуг/Жика Вучић (лево), Фотодокументација „Политике” )

Од троипогодишње окупације нациста главни град Србије и некадашње Југославије ослобођен је на данашњи дан пре 76 година. Увод у ослобођење биле су вишедневне борбе које су се у многим делова града водиле од половине октобра те 1944. године. Главну улогу у сукобима са окупатором имали су војници Народноослободилачке војске и совјетске Црвене армије који су 14. октобра заузели положаје од десне обале Саве па све до подавалских села. Тај дан остаће упамћен и по значајном отпору нациста и сила Осовине. На Славији се пуцало са свих страна. Ту су се срели делови јединица југословенске и совјетске војске, после чега је почео продор ка центру.

Жестока борба вођена је код Народне скупштине. Војници Црвене армије који су погинули у борбама код Народног позоришта сахрањени су поред споменика кнезу Михаилу, али је обележје, подигнуто на том месту њима у част, уклоњено после раскола Југославије са Информбироом. Борбе су вођене и код Палате „Албанија”. У дну овог облакодера налазио се бункер у који су се у току савезничког бомбардовања склањали официри Рајха. У одлучујућим борбама ослободиоци су неутралисали Немце. Чин победе, како је забележено, симболично је обележио Миладин Петровић постављањем заставе Југославије на врх „Албаније”. 

Дани ослобађања Београда, разумљиво, однели су многе животе. У борбама октобра 1944. погинуло је око 3.000 наших бораца и готово 1.000 црвеноармејаца, а рањено више од 4.000 војника.

На Гробљу ослободиоцима Београда сахрањено је више од 2.000 њих. Пре подизања овог обележја 20. октобра 1954, њихови гробови били су раштркани по целом Београду – од Авале до Калемегдана, на потесу на коме су борбе и вођене. Претходних деценија у част ових бораца именоване су и поједине београдске улице и школе.

Пре неколико година, поводом обележавања седам деценија од ослобођења главног града, „Политика” је објавила изводе из дневника цивила Драгомира Лека, директора и власника Прометне банке у међуратно доба. У овом дневнику описано је више борби и акција – рушење Панчевачког моста, сукоби на обалама Дунава, скривање цивила у подруму пиваре „Бајлони”, окршај окупатора и ослободилаца града у Скадарској...

Сећање на дане у којима је Београд ослобађан од окупатора обележавано је деценијама, али је потом утихнуло. Како је традиција прослављања овог датума годинама била прекинута, многи, пре свега млади, нису ни знали зашто је 20. октобар битан датум у историји Београда. То је пре неколико година потврдила и анкета коју је спровео наш лист.

Обележавање овог датума поново је почело пре неколико година и то у виду градске манифестације чији саставни део су изложбе, представе, перформанси... Једна од њених целина постао је и дефиле, односно меморијални марш на чијој траси су углавном тачке на којима су се водиле кључне борбе у току ослобођења или на којима се налазе споменици посвећени настрадалим војницима.

Обележавање Дана ослобођења Београда 1944. године, али и 1. новембра, дана када је 1918. наш главни град ослобођен у Првом светском рату, одлуком Скупштине града званично је сврстано у сталне манифестације престонице под називом „Дани слободе”. Због пандемије вируса корона овогодишњи програм манифестације је редукован.

Први пут после 76 година – парастос за 28 црвеноармејаца

За 28 црвеноармејаца који су дали живот за ослобођење Београда јуче је, први пут после 76 година, служен парастос у Вазнесењској цркви. Јучерашње молитвено сећање посвећено је војницима убијеним у току борби за ослобођење Београда у Другом светском рату, у паљби коју су отворили немачки војници из бункера прекопута улазне капије у порту цркве у Улици адмирала Гепрата. Парастос је, како преноси Танјуг, одржан на иницијативу града, а служили су га старешина Вазнесењске цркве јереј Арсеније Арсенијевић и старешина Подворја Руске православне цркве у Београду протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев.

Служењу су, између осталих, присуствовали министар Ненад Поповић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко и заменик градоначелника Београда Горан Весић. Како је истакао други човек престонице, град је овим желео да обележи „догађај у којем је на једном месту бројчано највише страдало црвеноармејаца приликом борби за слободну престоницу Србије.”

Те 1944. године тела 28 црвеноармејаца, указао је Весић, била су положена у порти Вазнесењске цркве и тог дана су свештеници одржали парастос, али од тада, како је додао, никада више тај догађај није поменут. Амбасадор Руске Федерације изразио је захвалност председнику Србије и руководству наше земље и града што гаје сећање и традицију на заједничку борбу Русије и Србије и сећање на преминуле црвеноармејце.

– Увек смо били на правој страни историје и то нас обавезује да гајимо слободарске традиције, да гајимо сећање на преминуле који су нам дали могућност да живимо у миру. Ово Србију и Русију обавезује и да градимо наше партнерство, сарадњу и да и даље будемо на правој страни историје – указао је Боцан-Харченко.

 

Коментари84
d7199
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan
Srbi oslobodili ste se Nemaca a onda jos gora robija sledecih 70 godina
Виктор Александрович Бобров
Да ли зна неко имена и презимена ових црвеноармеjаца или неки чиньенице ньихове погибиjе? Или можда знате неки изворе где могу то да сазнам? Са поштованьем, Рус Виктор, град Реж (Свердловска област, Русиjа).
Дејан.Р.Тошић
Поштовани Викторе, у Београду имате посебно монументално гробље хероја црвеноармејаца са именима, презименима, год.рођ.и год смрти,уклесаним у камену. Између свих имена видео сам и име "Никола Тесла" што ме је зачудило и до данас нисам дошао до тачног податка. Уколико Ви дођете, јавите. Имаче, у Београду имате гробље ратника који су се борили у Београду, ослобађајућига и бранећи или освајајућига и то:Немаца,Аустроугара,Енглеза, Ираца, Француза и тд. Београд једино нема турско гробље.
Леон Давидович
Колико данас има незахвалних борцима против фашизма ? Стекао би се утисак да неки жале што је фашизам поражен? Србија је 1944. ослобођена у релативно кратком времену из два разлога, захваљујући продору Црвене армије која је водила тешке борбе и друго зато што је тадашњи народ Србије масовно ступио у НОБ тако да је Себија (без Војводине и КиМ) крајем 1944. имала 220000 бораца.Непријатељ се задржао најдуже у крајевима не само који су му били стратешки важни већ и где је имао подршку становништва.
Леон Давидович
@ Igor G. Не само у Србији већ и у другим крајевима окупиране Југославије те 1944. вршена је мобилизација. Остала су сведочанства да су се у појединим деловима Србије Срби масовно добровољно прикључивали НОБ.у, а значајан број до тада припадника ЈВуО прешао је у НОП. Непријатељ се најдуже задржао на територији Словеније, Хрватске и БиХ, како због стратешког значаја појединих места и комуникација тако и подршке тамошњег домаћег становништва које је и даље давало квислиншке војнике.
Tasa
Koliko su gradjani Srbije bili protiv okupacije vidi se po tome sto su s u Beogradu odrzavale fudbalske utakmice u pristvu 20,000 gledalaca, radile kafane, ispred Kasine se pilo pivo, a na Terazijama ljuljali obeseni rodoljubi, sto pivopijama nije smetalo. Rade pozorita, repertor prilagodjen Nemcima, da se zabave, sa radija treste vojno marsevi i Hitlerov omiljeni kompozitor Vagner. Tokom rata u Beogradu nije ubijen ni jedan Nemac, sem jednoga, koji je pao sa gradjevine.
Прикажи још одговора
stari doktor
On Nacizma do Komunizma, ili Sjaši strani Kurta, da zasedne domaći Murta čiji tragovi i danas dominiraju.
Моја
Совјети "пошли на Берлин" ослобађаше све што им је било на путу до Берлина, никакву посебност ослобађања нема Београд. Совјети из својих интереса, онако успут, помогли и нама.
Sofija
Sastala su se tri mocna politicara, mozemo reci i tri mracna tipa (Cercil, Staljin i Ruzvelt) u Teheranu, pa na Krimu, dogovorila se kako da podele posleratni svet i dogovorili se da Crvena armija udje u Beograd.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља