Откако је почела пандемија ковида 19, постало је јасно да су међу најугроженијим пацијентима за добијање теже форме ове болести, између осталог, и особе које већ имају неко обољење плућа. Лекари истичу да је важно да људи на време препознају симптоме који указују да с њиховим плућима нешто није у реду, као што је кашаљ, било да је суви, надражајни, зацењујући, или продуктивни, с искашљавањем слузавог, гнојавог па чак и сукрвичавог садржаја или чисте крви. Иако су најчешћи узрочници кашља акутне вирусне или бактеријске инфекције, кашаљ може бити и симптом респираторне алергије, бронхијалне астме или хроничне опструктивне болести плућа, тумора плућа, врло ретко и страних тела у дисајним путевима. Међутим, то може да буде узрок и неких стања које нису пулмолошке природе, као што је рефлуксни езофагитис – враћање киселог желудачног садржаја у горње дисајне путеве, хронична упала синуса, као и нежељени ефекат употребе неких лекова, најчешће из групе антихипертензива.
Како истиче доцент др Наташа Петровић Станојевић, пулмолог Клиничко-болничког центра Звездара, податак о дужини трајања кашља, који може бити акутни и хронични, највише помаже у доношењу дефинитивне дијагнозе.
– Искашљавање крви или сукрвичавог садржаја често је знак тумора плућа или плућних инфекција, али може бити узрокован и емболијом плућа, урођеним или стеченим поремећајем коагулације, предозирањем лековима за разређивање крви или мањка тромбоцита из било ког разлога. Осећај звиждања, или како пацијенти кажу „свирања” у грудима, чест су пратилац хроничног бронхитиса, астме и хроничне опструктивне болести плућа – истиче наша саговорница.
Отежано дисање, замарање при напору, осећај гушења такође су симптом многобројних плућних обољења, али се могу срести и код попуштања снаге и функције срчаног мишића, неких обољења штитасте жлезде, различитих врста хематолошких обољења, првенствено анемија.
– Хркање може бити знак озбиљног стања карактерисаног многобројним епизодама престанка дисања током спавања које, смањујући доток кисеоника у виталне органе, може довести до низа озбиљних обољења. Неки су симптоми, као што су малаксалост, губитак апетита и телесне тежине, презнојавање, повишена температура, крајње неспецифични и иду руку подруку с многим плућним и ванплућним акутним и хроничним, вирусним и бактеријским инфекцијама, али и малигнитетима ове и других регија, лимфомима, леукемијама и низом других обољења – истиче др Петровић Станојевић.
Плавичаста пребојеност коже, цијаноза, може се срести код попуштања дисајне функције, али и код урођених и стечених срчаних мана, неких тровања... Болови при удаху везани су најчешће за упале плућне марамице, али се мора мислити и на тромбоемболијску болест плућа, поремећаје дисајне мускулатуре или упале међуребарних нерава.
Постоје симптоми које болесници не повезују с плућним болестима, па их ни не помињу приликом прегледа.
– Због тога лекари, нарочито код сумње на малигна обољења, траже и прате промене на нокатним плочама, бол у рамену, промене на оку у смислу спуштеног горњег капка, дуготрајну промуклост која не пролази на терапију, дуготрајно штуцање необјашњивог узрока, неке промене на кожи које могу личити на екцем, натицање меких ткива главе и врата који се често схватају и лече као алергија, а узрок је спољашњи притисак неких структура у средогруђу на систем горње шупље вене – наводи наша саговорница.
Логично је било претпоставити да ће у случају ковид 19 епидемије, каже она, хронични плућни болесници – астматичари, пацијенти са хроничном опструкцијском болести плућа (ХОБП), плућним малигнитетима, као и свим оним стањима које означавају, народски речено, „начету” дисајну функцију у много већем броју и проценту оболевати од тежих форми короне. Ради се о обољењу које се, иако се манифестује на низ начина, првенствено одражава на респираторни систем, најпре у форми пнеумоније са или без развоја респираторног попуштања и потребе за кисеоничном терапијом, па чак до коришћења механичке вентилације – респиратора.
– Често коришћени лекови, кортикостероиди, бета агонисти и антихолинергитици, које многи од наших пацијената са астмом и ХОБП користе практично свакодневно у облику различитих уређаја за инхалацију (популарне „пумпице”) своје дејство базирају првенствено на смањењу упалног одговора, као и на смањењу физиолошке секреције у дисајним путевима, чиме се у нормалним условима постиже олакшање тегоба у смислу смањења кашља и побољшава размена гасова, кисеоника и угљен-диоксида на нивоу алвеола. Искуства, најпре из иностранства, касније и наша, нису указала да је коришћење инхалацијске терапије било повезано са значајно већим ризиком од појаве тешких форми инфекције код хроничних плућних болесника – каже др Петровић Станојевић, која је и координатор ковид болнице у КБЦ Звездара и шеф стационара КО пулмологије и алергологије с имунологијом.
Препорука је да плућни болесници током епидемије ковида 19 наставе са својом досадашњом и редовном пулмолошком терапијом. Наша саговорница појашњава да није забележен значајно већи број погоршања ових болести током епидемије короне. Додатни разлог би се свакако могао наћи и у чињеници да су хронични болесници, на неки начин, у страху од оболевања, овог пута можда били „редовнији” него иначе у коришћењу своје стандардне терапије и да су више од неких других људи, носећи заштитне маске, али и на друге начине, избегавали ситуације у којима су могли да буду изложени вирусу и самим тим разболевању.
