Држава је у прошлој години по основу акциза на гориво приходовала у буџет више од 160 милијарди динара. Највећи део овог новца зарађен је од акциза на евродизел, више од 120 милијарди динара, показују подаци Удружења нафтних компанија Србије.
У односу на 2012. то је скоро дупло више. Пре осам година приход од акциза био је већи од 80 милијарди динара. Од тада па наредних седам година зарада од акциза је махом расла, што и не чуди ако се зна да су се ови државни намети готово сваке године повећавали по аутоматизму усклађујући се с растом цена на мало. Истовремено је до марта ове године расла и потрошња горива. Онда је дошло до пада због пандемије вируса корона.
Држави је ишло наруку и то што је потрошња евродизела у Србији неупоредиво већа од бензина па се и по том основу повећавао прилив пара јер је овај дериват скупљи од бензина.
У прилог томе иде и податак УНКС-а да је лане акциза наплаћена на 1,9 милиона тона евродизела и на око 450.000 тона бензина. Најмањи приход држава од акциза има на течни нафтни гас ТНГ јер је продато мање од 200.000 тона.
Иако би, због чињенице да је ТНГ еколошко гориво, у циљу заштите животне средине требало форсирати његову потрошњу, држава је неоправдано оптеретила таксама ово погонско гориво и тиме смањила потрошњу.
Пре седам година било је продато близу 400.000 тона ТНГ-а, данас ове количине су скоро преполовљене. То и не чуди ако се зна да је акциза на ТНГ тада била 15,24 динара по килограму, а данас 44,59 и да анализа потврђује да наша земља има највеће таксе на ово гориво у региону – 316 евра на 1.000 литара. Најнижу таксу имају Хрвати – 121 евро.
Упоредна анализа показује да Србија држи убедљиво прво место и по висини такси на евродизел – 726 евра на 1.000 литара, док су у Северној Македонији оне најниже и износе 421 евро на 1.000 литара.
Када је реч о бензину Србија је једино ту уступила прво и друго место Хрватској и Црној Гори па дажбине на бензин код нас износе 704 евра на 1.000 литара. Најниже дажбине имају Румуни 509 евра.
Иначе, таксе у Србији чине акцизе, накнаде за обавезне резерве, накнада за енергетску ефикасност за маркирање и мониторинг горива и ПДВ. С ценом бензина од 135,7 динара колико кошта на пумпи држава по сваком литру у овом часу заради 82,47 динара. Од евродизела који се точи за 141,88 динара по литру држави припада 85,12 а од ауто-гаса који се продаје за 69,97 динара – 37,27 динара.
Истовремено компанији од ове малопродајне цене бензина припада 53,24 динара, од евродизела 56,76 а ТНГ 32,70 динара. Интересантно је да ако се погледају земље ОЕЦД-а у већини њих у структури цене деривата доминирају државне таксе. Највише су у Великој Британији – 61 одсто од укупне цене, у Италији 60 процената. Најнижа државна захватања су у САД 21 одсто. У Србији су на нивоу Италије око 60,8 одсто.
Кад се све ово има у виду не чуди што је литар дизела после Албаније најскупљи у Србији, док бензин више кошта у Грчкој, Албанији и Хрватској. Ауто-гас се скупље точи у Грчкој и Мађарској.
Негативни ефекти пандемије допринели су знатном паду потрошње горива не само код нас него у региону. То се највише приметило у БиХ где је забележен пад од 12,5 одсто, Бугарској и Румунији више од 10 и Србији око 9,7 процената.
