субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 21.10.2020. у 18:30 Исидора Масниковић

​Глума ми је у крви

Одрастала са на енглеским улицама и школовала се у енглеским школама. Али то није утицало да престанем да волим Русију и да јој се увек с љубављу враћам – каже за „ТВ ревију“ глумица Анастасија Еверал коју ћемо гледати у наставку филма „Јужни ветар“
Анастасија Еверал (Фото: Небојша Марјановић)

Сунчаног октобарског јутра сусрели смо се са младом харизматичном Анастасијом Еверал, енглеском глумицом, руског порекла која је ових дана боравила у Београду, како би снимила своје сцене са Милошем Биковићем и остатаком глумачке екипе филма „Јужни ветар 2“.

Шетајући се са нашим фотографом поред храма Светог Саве, који је желела да посети током свог кратког боравка у српској престоници, за „ТВ ревију“ је изјавила да је први пут у Београду, и да ју је наш град пријатно изненадио. Иако јој је на први поглед можда деловао одбојно, када је добила шансу да га боље упозна, заљубила се у њега. Највише јој се свидело, како каже, што Београд одише слободним духом и што се у њему осећа опуштено. Поред Храма Светог Саве, посетила и је и Калемегдан, Гардош...

- Београд има озбиљну прошлост... Историја је свуда, у зградама, на улици... Осећам се као код куће – готово у једном даху је изговорила Анастасија и наставила:

- Искрено, волим ваш град и људе које сусрећем на улици. Атмосфра је лепа, опуштена и овде се осећам слободно... Након снимања, чим ми се укаже слободно веме, волим да шетам београдским улицама са слушалицама у ушима и да само уживам у лепоти града. Наравно, посетила сам сва туристичка места. Поред зграде парламента, Кнез Михаилове, Земуна, Музеја историје, највише ми се допала београдска тврђава. Запањила сам се снагом којом зрачи и какве све историјске догађају чува у својим зидинама. Поглед који се указује са врха тврђаве, такође оставља без даха. Планирам да поново посетим Београд, и то веома ускоро – са пуно емоција прича ова млада глумица која с нестрпљњем чека да упозна Србију и открије све скривене драгуље наше земље.

Теткиним стопама

У опуштеном ћаскању сазнајемо и да јој је деда из Украјне, мама из Русије, али да је она одрасла у Енглеској. Рођена је у Москви, а са четири године са породицом се преселила у Лондон. Воли да каже како је одрастала на енглеским улицама и школовала се у енглеским школама. Али то није утицало да престане да воли Русију и да јој се увек с љубављу враћа. Источноевроспки корени су део ње – подвлачи.  Родитељи су њеном брату и њој много говорили о руској историји па је зато и похађала руску викенд школу. Открива нам и да јој је тетка била глумица и да је играла у позоришту са великом совјетском драмском уметницом Елином Бистритскајом.

- Глума ми је вероватно у крви. Увек ме је привлачило позориште и сцена. Као дете, окупљала сам пријатеље у кући и припремала представе за родитеље. Одувек сам била изражајна и емотивна. Глума је део мене, то је оно што сам ја. Мој отац је желео да постанем адвокат или дипломата. Међутим, није му успело. Ипак, родитељи су увек подржали мој избор и увек су ту били за мене – искрено прича.

Поверава нам да је пресудни тренутак за одабир будуће професије била новогодишња вечера са породицом, када је имала 13 година... Тада је одгледала на ТВ-у филм  „Моја лепа госпођице“ (My Fair Lady). Заљубила се у лик који је тумачила Одри Хепберн, у њену софистицираност и женственост. У том моменту донела је одлуку – да жели да постане глумица!

- Још од детињства привлачили су ме позориште, и књиге! Свако вече, бака и ја, волеле смо да читамо приче, углавном о рату. Имали смо поштен договор – једну страницу сам читала ја, а три она. Често сам вукла родитеље у позориште како бисмо гледали нова извођења класичних комада. Активно сам учествовала и у школској драмској секцији. Завршила сам Драмски центар у Лондону а сада сам студент Ли Страсберг института у Њујорку. Глума је све за мене, ја дишем уз помоћ ње – емотивно прича Анастасија.

Данас, веома цени Кејт Винслет и њен стил глуме. Воли њену слободу и чини јој се да када глуми не размишља нити суди о свом избору. Она живи за моменат, прати свој инстикт и верује својим осећањима. Нада се да ће имати прилику да једном заигра са овом холивудском глумицом. Такође, обожава и Хоакина Финикса. За њу, он је један заиста посебан глумац и цени његове изборе и поглед на живот.

Анастасија воли драме из епохе, посебно оне из 18. и 19. века као и оне из времена викинга.

- Има нешто магично и романтично у том времену. Осећам као да припадам њему – каже.

Пре четири године постала је веган и посветила се хуманитарном раду. Ангажовала се и као волонтер у оганизацијама које се боре за заштиту животиња и њихова права.

- То је веома осетљива тема за мене и дубоко верујем да смо ми, као људска бића, одговорни  за животиње и сматрам да треба да их волимо и да бринемо о њима – поручује Анастасија која поред хуманитарног рада, воли да  планинари, игра, пева, црта... а пет година је тренирала и кикбокс.

Пут самоспознаје

Прва улога јој је била у кратком филму „The Womb“ о младој девојци која одлази на пут самоспознаје након мајчине смрти. Ово мрачно ходочашће води је у мирни град у Португалији где јој се отвара необичан и узнемирујући облик терапије као идеалан начин да савлада своју велику тугу. - Било је то занимљиво искуство за мене јер сам изгубила мајку пре четири године. Преминула је од рака. Било је изазовно јер сам морала да се поново суочим са својом тугом и болом. Заједно са јунакињом, отишли смо на унутрашње пропутовање и пронашли многе интересантне одговоре. Упознајући свој лик, научила сам много о себи, и скоро иста ствар ми се десила док сам приремала улогу за „Јужни ветар“.

Дивне утиске носи са снимања овог филма у режији Милоша Аврамовића. За екипу има само речи хвале и каже да су је веома лепо дочекали, да се сусрела са одличним глумцима, добрим људима и правим професионалцима. Задовољство јој је било да ради у таквом окружењу.

- Сви су били дружељубиви и ово снимање ћу памтити по тешком раду уз пуно смеха и доброг дружења. Стекла сам бројне пријатеље и надам се да ћемо остати у контакту. Такође, надам се да ће у будућности бити још прилика за мене и волела бих да поново сарађујем са овом екипом. Колико видим, идеја која стоји иза „Јужног ветра“ брига за Србију. Препознајем ту жељу да се исприча прича о својој земљи, да се прикаже истина о Србији на екрану – истиче наша саговорница која у филму тумачи лик Ели.

Анастасија Еверал живи у Лондону. Након снимања „Јужног ветра“, очекује је нови ангажман, већ у новембру, у Португалији.  Нажалост, како тврди, ковид 19 је негативно утицао на филмску индустрију, као уосталом и на остале сегменте живота.  Од ње сазнајемо да у Лондону, четири позришта нису преживела ову пандемију, што је трагично.

- Међутим, ствари ипак полако почињу да се враћају у нормалу. На мене је такође утицала корона и читава ова ситуација, као и на друге глумце. Има нечег и доброг у свему овоме. Искористило смо време за учење и вежбање неких нових вештина и проналажења узбудљивих могућности и прилика-  оптимистично за крај каже ова глумица.

Коментари1
9e074
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Душан Михајловић
Krasotka! Русская душа!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља