уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 21.10.2020. у 16:34

Двадесети други октобар 1944. у Главној војној болници

Бањички логор (Фото Википедија/Музеј историје Југославије)

Осамнаестог октобра 1944. године Немци напуштају своју војну болницу у Пастеровој 2 у Београду на радост српског дела особља Главне војне болнице које долази до санитетског материјала што га Немци нису стигли да однесу у паничном бегу. Два дана касније у болницу стижу рањени партизани и Руси, а са њима и припадници Озне који се смештају у канцеларију у приземљу болнице, а на вратима каче обавештење искуцано на писаћој машини да је комплетно војносанитетско особље у обавези да преда униформу. Двадесет другог октобра партизани одводе десетак санитетских подофицира и официра на испитивање у IX кварт у Улици војводе Миленка 40 јер нису предали униформе.

Четири дана постојала је могућност посете затвореницима које је испитивао двадесетогодишњи мајор Озне. Према причи моје мајке, мој отац је био осумњичен да је био присталица Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) јер није казнио подређеног у једном случају када им је овај дотурио санитетски материјал. Такође ми је рекла да није био физички малтретиран, али се за та четири дана просто „преполовио”. Петог дана када му је отишла у посету рекли су јој да је одведен у непознатом правцу. Пошто је чула да се родбина окривљених распитује у логору Бањица за судбину својих рођака, одлази и она тамо и затиче неописиву гужву узнемирених људи међу којима се проносе гласине да су ухапшени одведени на рад у неки од рудника, али и да су појединци депортовани у Сибир.

Пошто као супруга „народног непријатеља” није могла да се запосли, определила се да постане кројачица јер је занат научила у француској домаћичкој школи у Битољу. До смрти 2005. није сазнала где је гроб њеног супруга. Пет година касније Комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. открила је каква је била судбина мог оца и других 60.000 жртава Озне страдалих у „дивљем чишћењу” (без суђења), као и вероватно гробно место у Лисичијем потоку у Београду, највећој од 205 локација тајних масовних гробница у Србији, које су до данас необележене.

Последњих четири године код Краљеве чесме у Улици Веселина Вуловића испод Белог двора у Београду одржава се почетком новембра парастос испод крста висине 0,90 метара причвршћеног на оближњој стени.

Слободан Ђурић,
архитекта,
Београд

Коментари20
4738a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Благојевић Предраг,Пале,Романија
``Кућа цвећа``нетакнута стоји на туђем.Потомци пуцају од поноса и лепоте :``Irena Vujović je naime praunuka slavnog narodnog heroja i partizana koji je poginuo u bici na Sutjesci Save Kovačevića. Tačnije, Irenin pradeda Nikola bio je rođeni brat Save Kovačevića.Vujovićeva je ranije naglasila da je ponosna na to što potiče iz porodice koja je iznedrila brojne velikane i borce za slobodu. Tačno je da potičem iz porodice koja je iznedrila doktore nauka, profesore i ratne heroje...``
Дека Антипревејановић
Ето, чак не знамо ни име тог мајора ОЗНЕ који ј веровато покојан. Јер је нечији деда или отац, па да се потомци не наљуте? Да се не наруши ''углед Службе''?
nikanor
Prešli su preko Drine kao gladni vuci... zato ih na Sremskom Frontu nigde nije bilo... samo šumadinci i ostali srbi starosedeoci...
Dragan
Zaro sto su 3 God pre toga ratovali. A gde su Sumadinci bili kada su bile Nemacke ofanzive I kada he po 100000 njih napadalo 20000partizana. I molim te ne zaboravi da je preko 80%partizana bill srba.
Olga
Vec na pocetku rata su se pokazali. Ubijali Nemce znajuci da ce za svakog ubijenog biti streljano 100 NEVINIH gradjana.
Саша Микић
@Dusan T Истина и само истина то је услов за помирење. Није услов да се глорификује било која страна, јер ни једни ни други нису били идеални. До јуче сте партизане дизали у небеса, а данас четнике. Не иде то тако.
Dusan T
Upravo kako kaze dole Devic. Nije im ni posle 75 godina dosta, nego se na svako svedocanstvo javljaju i tvrde da ljudi lazu, a ako ne to, onda pocnu da filozofiraju o narodnim izdajnicima ili skrecu temu. I to ne direktni izvrsioci, nego deca i unuci. Svrbi pokradena imovina. Mora da se nadje opravdanje sto, unuci revolucionarnih kozara, jos uvek sede u tudjim kucama i stanovima. Svako opravdanje je dobro.
Прикажи још одговора
Stanko miljkovic
Spominje se i cifra od 150 000 do 1946 god. Sve uceni ljudi, scestenici, trgovci. Elta tog doba, neverovatno da je to sve proslo tada tako. Neverovatno

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља