Посланици Европског парламента требало би ускоро да одлуче да ли ће производи биљног порекла моћи и даље да имају називе који асоцирају на месо.
Уочи гласања о ограничавању или забрани, дебата о веганским кобасицама и хамбургерима се распламсала, као и полемике о амандману о означавању хране које су, како пише „Фајненшел тајмс”, већ подржале месна индустрија, као и одбор за пољопривреду ЕП. Лист наводи да одлука долази у тренутку када алтернативе за месне производе постају све популарније. Такође, ту је и све више нових произвођача биљних замена које по изгледу, укусу и осећају у устима све боље опонашају право месо.
Коме иде наруку да се из менија у ресторанима, али и с полица продавница, уклоне вегабургери и стекови није тешко претпоставити. Сточарство и прерађивачка индустрија погођени су пандемијом. Али и пре тога овај сектор је сматрао да потрошаче збуњује када се за биљну храну употребљавају називи који асоцирају на месо.
Истовремено, људи се све више окрећу здравијој храни да би ојачали имунитет у борби против вируса. Да ли су такви производи (због количине соли, додатака...) и заиста здравији, питање је о којем се може полемисати, али биљни производи евидентно добијају на популарности. Наводи се да је у последњих пет година, према Евромонитору њихова продаја порасла за 73 одсто. Зато се неки прерађивачи меса и сами све озбиљније окрећу заменама или удружују с алтернативним произвођачима протеина, што је засметало узгајивачима животиња.
Иначе, овај амандман део је реформи Заједничке пољопривредне политике. Француска је прошле године већ донела сличан закон, док су Холанђани одлучили да је употреба назива дозвољена све док је јасно назначено да је реч о веганском или вегетеријанском производу. „Политико” је објавио да су европски посланици ипак подељени у вези с овим питањем и да је могуће да ће коначно решење бити компромисно. Неки од њих сматрају да је у овој причи најважније да се потрошачима помогне да донесу „прихватљивије одлуке у исхрани” (односно да смање конзумирање меса), док се свет бори с климатским променама. Лист подсећа да је ЕК 2017. већ укинула веганско млеко, путер или јогурт – као називе за производе неживотињског порекла.
То ипак није спречило ширење веганског покрета. У многим државама ЕУ отварају се радње за продају биљних замена које по свему (а највише по асортиману) изгледају као месаре. Медији су 2019. пренели да је у Немачкој забележен највећи пораст броја вегана и вегетaријанаца на свету, а да је та земља разматрала знатно повећање пореза на месо.
Интересантно је да се и у Америци последњих дана говори о продору сектора биљних замена за месо и расту потрошње, посебно током кризе због короне. Чују се и иницијативе да би било добро увести прописе о означавању какви се предлажу у Европи, тако да делује да је месна индустрија добро уиграна. Ипак, појединци сматрају да се раст продаје биљних алтернатива за месо прецењује и да се ове две индустрије и даље не могу поредити по снази.
Према подацима агенције „Нилсен”, на америчком тржишту продаја биљних алтернатива за месо се удвостручавала сваког месеца од почетка пандемије. Иако је истовремено расла и продаја обичног меса, то је било знатно мање. Ипак, медији наводе да, без обзира на то, америчко тржиште меса и даље вреди 95 милијарди долара, а биљног порекла свега милијарду. Стручњаци коментаришу да је потребно много времена да би се угрозила месна индустрија, посебно ако се зна да се седам од десет људи изјаснило да једе месо. У том смислу, новац потрошен на биљне замене тренутно се може сматрати „статистичком грешком”. Од 2017. до 2019. године продаја меса од биљних протеина порасла је за 38 одсто, а с обзиром на тренутни раст продаје, очекује се да би до 2030. ова индустрија могла да достигне вредност од 85 милијарди долара. „Нилсен” је саопштио да су само у последњој недељи марта ове године трговине продале 231 одсто више производа биљног порекла него у 2019, а меса на биљној основи за 454 процента више.
