уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:46

Сведочанство о данима колонизације

Аутор: Петко Копривицапонедељак, 23.06.2008. у 22:00
Етнокутак: предмети домаће радиности

Бачко Добро Поље – У старој породичној кући у којој је рођен и где је одрастао, у Бачком Добром Пољу, надомак Врбаса, професор Радоман Тмушић је утемељио драгоцену културно-историјску задужбину. Ту су, у првом реду, сабрана сведочанства о данима колонизације – када су горштаци из црногорско-херцеговачких и босанских врлети, пре нешто више од шест деценија, стигли у Војводину и ту нашли нови завичај.

Ову сталну изложбену поставку њен творац је назвао „Музеј Тмушић“, а у њој је удомио и сачувао од пропадања и заборава мноштво вредних предмета и више од 4.000 докумената и старих фотографија, што све скупа одсликава један значајан део историје овог дела Бачке. Да би уобличио своју музејску збирку, Тмушићу је требало више од две деценије. Коштало га је то, каже, и доста новца и нерава. Наилазио је често на разне проблеме и неразумевање, али се упорност ипак исплатила..

– У почетку сам хтео на овај начин да некако повежем те нити доласка колониста из Црне Горе у Војводину, првих дана њиховог живота овде и, уопште, сналажења горштака у равничарском амбијенту. Онда сам, долазећи до обиља документације и из неких ранијих периода, почео да се бавим и даљом прошлошћу Бачког Доброг Поља – прича за наш лист Тмушић, који је део историјске грађе којом располаже преточио у „Љетопис Бачког Доброг Поља“. У тој књизи, на око 800 страница, студиозно је и документовано описао карактеристичне догађаје из прошлости овог села, односе међу људима и укупни амбијент у овом делу Бачке непосредно након Другог светског рата. У научним, стручним и уметничким круговима процењује се да овај ентузијаста поседује веома садржајан архив на коме би му могли позавидети и многи национални музеји.

(/slika2)– Знатан део моје музејске збирке односи се на Немце који су овде живели до краја Другог светског рата, па се из обиља документације види да су они на овим просторима у Краљевини Југославији имали неупоредиво повољнији статус него у доба Аустроугарске монархије. Међутим, они који су прихватили фашистичку идеологију и активно служили тој идеји морали су да оду. У њихове куће уселили су се колонисти – објашњава Радоман Тмушић, истичући да је његова основна замисао била да исприча причу о одласку једног народа и доласку другог, о сеобама. То је, додаје, његова порука мира, цивилизовани апел да се одржи нормалан суживот који почива на уважавању различитости.

Сакупљачки, историографски рад професора Тмушића није остао незапажен ни у домаћој ни у међународној јавности. Јављају му се често пријатељи, али и незнанци са разних страна, интересује их шта он то и како ради, какве све старине поседује, да ли би можда нешто продао, што му, како каже, уопште не пада на памет, јер, истиче, старине није сакупљао да би њима трговао, већ да би их чувао и другима омогућио да их виде. Двери његовог музеја су, поручује, увек и за сваког широм отворене.


Коментари0
c0c45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља