субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 22.10.2020. у 20:30 Далиборка Мучибабић

Летња позорница у Музеју афричке уметности

Она ће бити саграђена у башти у оквиру реконструкције здања у Улици Андре Николића 14 на Сењаку
Предстоји уређење баште у којој се на отвореном организују бројни музејски догађаји (Фото: Т. Јањић)

На списку музеја чија ће обнова почети следеће године нашао се и Музеј афричке уметности у Улици Андре Николића 14 у елитном делу Београда. Биће то прва велика обнова и доградња јединог антиколонијалног музеја у региону, од његовог оснивања 1977. године. Пројектовање је поверено архитектонском бироу „Н-Мартин” из Новог Сада, који је посао добио крајем прошле године, али пандемија вируса корона пролонгирала је планове и задате рокове, истиче Марија Алексић, директорка Музеја афричке уметности. Она очекује да ће сва неопходна документација бити комплетирана средином следеће године, а мајстори ће у музеј ући на јесен 2021.

– После завршетка реконструкције музеј ће имати око 2.000 квадратних метара, што је за око 1.000 квадрата више него што је сада површина зграде коју је наменски за музеј пројектовао архитекта Слободан Илић. Приземље и спрат су у функцији 43 године, али предиван простор испод куполе здања не користимо јер његово сређивање започето 1989. године када је Београд био домаћин Деветог самита несврстаних никада није докраја спроведено. Кварови и проблеми са инсталацијама, водом, струјом, грејањем, прокишњавањем редовна су појава – објашњава Алексићева.

Проширење ће дати нови ветар у леђа за сакупљање, очување, научно истраживање и презентацију предмета афричких култура и уметности.

То значи да ће бити обезбеђен додатни простор за безбедно излагање експоната на сталној поставци, нове сале за тематске изложбе, микроклиматски услови депоа за смештај бројних предмета који се у њему чувају, али и могућност пријема нових поклон-збирки за које сада нема простора на сењачкој адреси. Надградњом тераса спречило би се прокишњавање објекта где је стална поставка, а посебна пажња биће посвећена уређењу баште у којој се на отвореном организују бројни музејски догађаји.

– У њој ће бити велика летња позорница и нови садржаји око ње. Пројектом је предвиђена и библиотека и читаоница, кафе, медијатека. То ће нам обезбедити неупоредиво боље услове за пријем посетилаца и одржавање бројних музејских догађаја, али и услове за рад запослених. Јер, савремени музеј у 21. веку треба да буде место учења и (са)знања, али и место на коме се простор и време отварају за уживање, забаву и дружење и посетиоца поставља у фокус – истиче директорка Музеја афричке уметности.

Она каже да је рано говорити о вредности будуће инвестиције, али је радује то што су градоначелник Београда Зоран Радојичић и његов претходник подржали овај пројекат и препознали културни, туристички и економски значај који оваква установа има за развој Београда као модерног мултикултурног, космополитског центра региона.

Простор испод куполе здања се не користи јер његово сређивање започето 1989. године када је Београд био домаћин Деветог самита несврстаних никада није докраја спроведено
(Фото: Музеј афричке уметности)

Збирка Веде и др Здравка Печара

Музеј афричке уметности први је и једини музеј у региону који је искључиво посвећен културама и уметностима афричког континента.

Основан је под покровитељством Скупштине града Београда пре 43 године. Сталну поставку чине примерци пре свега западноафричке уметности, одабрани предмети из збирке брачног пара Веде и др Здравка Печара, оснивача Музеја. Збирка броји око 2.000 артефаката. Добротвори су поклонили граду највећи део своје колекције коју су сакупили током две деценије проведене у Африци. Њен део још је у приватном власништву породице Печар, али је доступан за рад и истраживање у Музеју афричке уметности.

Осим сталне поставке, изложбама традиционалног афричког стваралаштва, Музеј проучава и тематским целинама представља и друге културалне области Африке: Етиопију, Магреб…

Коментари1
c9435
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SLOBODAN MIKAVICA
Veoma je vazno da Beograd ima takav muzej i ako se ne varam jedini na podrucju Balkana sto Beogradu daje univerzalni kulturni karakter. Radio sam u nekih 22 dzava Afrike, Afrika ide napred i sigurno je da je kontinet buducnosti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља