петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 23.10.2020. у 16:31 Биљана Лијескић

Све било је музика у животу Радмиле Смиљанић

Изложба у Музеју Народног позоришта поводом 50 година певачког и три деценије предагошког рада познате уметнице
Радмила Смиљанић (Фото Н. Марјановић)

Успешан уметнички живот Радмиле Смиљанић, примадоне и педагога, биће представљен поводом њеног 80. рођендана, на изложби „Све било је музика”, чије је отварање заказано за данас у 18.00 часова у Музеју Народног позоришта у Београду. Ауторка поставке Драгица Гаћеша обухватила је значајне стваралачке моменте и драге успомене сопрана Радмиле Смиљанић, обележавајући 50 година њеног певачког и три деценије педагошког рада. Публика ће имати прилику да види бројне фотографије, програме, плакете и награде велике уметнице.

Изложене фотографије обухватају период од најранијег детињства Смиљанићеве у Бањалуци, одрастања током рата, школовања у Београду и Сарајеву, љубави и брака са Браниславом Мијаиловићем, говоре и о њиховом сину Николи, оперском певачу и професору. Поставка верно сведочи о великој оперској каријери Радмиле Смиљанић и њеном професорском раду на Музичкој академији у Сарајеву, у Републици Српској у њеној родној Бањалуци и у Бјељини, на Факултету музичке уметности у Београду и Академији лепих уметности.

‒ У Сарајеву ме је као младог певача приметио маестро Оскар Данон и рекао ми: „Мала, ти си сјајна! Нећу те испустити!” И одржао је обећање, повео ме са солистима београдске Опере у Барселону, и то ме је довело у Београд. Певала сам аудициону представу „Трубадур”, и од 1. септембра 1968. потписала ангажман, а одмах потом и отпевала Станку у првој српској опери „На уранку” Биничког. Наредних двадесет година гостовала сам широм света, али се увек враћала у Београд, а од 1990. постала сам и професор на ФМУ ‒ рекла је о својим почецима сопран Радмила Смиљанић у једном од својих бројних интервјуа.

На њеном репертоару били су Верди, Чајковски, Брамс, Корсаков, Глинка, Моцарт, Сметана, Пучини, Маскањи, Росини, а моћан глас отвoрио јој је врата значајних оперских кућа у свету од Модене, Барселоне, Линца, Трста, Одесе,Таљина, Рима, Беча, Прага, Солуна, Брна, Мајнца...па до Сијетла где је наступила у „Пиковој дами” са Регином Ресник, „Балу под маскама” са Ђорђом Занканаром. Партнери су јој били Пласидо Доминго, Марио дел Монако, Хозе Карерас, Ђузепе ди Стефано и многи други.

Радмила Смиљанић после успешног наступа (Фото: из архиве Народног позоришта)

Дездемону у „Отелу” певала је са „највећим Отелом свих времена” Маријом дел Монаком 1969. И о томе је својевремено говорила овако:

‒ Дел Монако је био ерупција енергије на сцени, имао је мефистофеловску снагу, једини осим Данона који би мене, иако сам и сама снажна личност, могао да наведе и да скочим у оркестар. Међу партнерима наша уметница је издвајала Хосеа Карераса и Пласида Доминга који ју је звао „девојка са Истока” (а певали су „Девојку са Запада”).

Иако се дружила са Лучаном Паваротијем околности их нису спојили на сцени. Зато је њен син Никола Мијаиловић после победе на Паваротијевом такмичењу у Филаделфији, имао част да певао са њим у „Боемима”. Једна од фотографија са изложбе сведочи да је Радмилиним наступом са хором и оркестром РТС-а у Мадриду, шпанска краљица Софија била одушевљена и објективом је овековечен тренутак када је пришла да јој честита.

Радмила Смиљанић добитница је награде за најбољу интерпретацију Марженке у „Проданој невести” и награде и медаље за најбољу интерпретацију дела чешког композитора Леоша Јаначека, на Прашком пролећу. Добила је и Златну плочу „Југодиска” у Сава центру у Београду, поводом прославе 35 година уметничког рада, а Златни печат Народног позоришта 2019. године.

Ипак њено највеће признање је публика која и данас памти њене најбоље улоге, али и то што је као посвећена мајка током стасавања сина Николе Мијаиловића, допринела и личним примером, да он пожели и на крају успе да у свету опере оствари запажену каријеру баритона и ван граница наше земље.

Коментари2
37962
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

posmatrač i svedok
Najpoznatija je po učestvovanju 1991. u Opereti Kolenica, u klečanju ispred Predsedništva Srbije u Pionirskom parku, molili su da se bombarduje Beograd da skinu Slobu Groznog. Nije bila sama, a fotke su netragom nestale. Ali ima nas koji pamtimo. Nadam se da ćete u duhu vaše proklamovane demokratije ovo objaviti.
Dragana
Radmila Smiljanic, nikada nije klecala...Jos manje, prizeljkivala bombardovanje. Kao i mnogi, shvatila je gde nas Milosevic i njemu slicni vode. Radmili Smiljanic sve najbolje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља