субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 25.10.2020. у 08:00 Маријана Авакумовић

Привреднике догодине можда чекају нови намети

Уочљив је тренд локалних самоуправа да оптерете већа предузећа, и то тако што им више наплаћују фирмарине и таксе за заузеће јавних површина
(Фото Д. Јевремовић)

Трошкови пословања могли би да поскупе догодине због кризе, али све зависи од општине. Привредници то очекују. Да ли ће и који ће намети поскупети, видеће се када локалне власти скроје буџете, то јест када креирају приходну страну својих каса за наредну годину.

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку каже да су ове године многе локалне самоуправе изашле у сусрет привредницима и умањиле закупе или омогућиле плаћање на рате. Према његовим речима, било је попуштања код неких намета и накнада.

– Локалне самоуправе су крајем марта добиле налог да све своје трошкове морају да смање за 20 одсто. Увећали су порез на имовину и различите парафискалне намете попут такси за наводњавање, али и цене комуналних услуга и паркинга. То повећање није било велико и кретало се између 10 и 20 одсто. Неке општинске таксе су такође повећане. На тај начин су они покушали да повећају своје приливе у буџет јер трансфер који се очекује од републике ове године значајно је мањи – каже Рајић и наглашава да се помиње увођење нових намета.

Према његовим речима, локалне самоуправе су почеле да уводе таксе за екологију, то јест животну средину, углавном тамо где их до сада није било. Општинама на југу, југозападу и југоистоку Србије то је могућност да се обезбеди додатно финансирање. Наш саговорник каже да постоје најаве да ће и цене фирмарине у наредној години бити подигнуте у неким општинама. Он подсећа да је намет за истицање назива фирме још увек у оном систему где привредни субјекти који имају већи промет и налазе се на прометнијем месту плаћају веће фирмарине, док износ зависи од одлука локалних самоуправа.

– Уочљив је тренд локалних самоуправа да оптерете јаче и веће привредне субјекте, и то тако што им више наплаћују фирмарине и таксе за заузеће јавних површина. Они на тај начин покушавају да надоместе приходе који им сада недостају. Све је у форми најава или су скупштинама дати предлози. Видећемо где ће шта бити усвојено – каже Рајић.

Он каже да предузећа плаћају око 500 различитих дажбина, а пољопривредна газдинства још око 80 намета, при чему се за многе не зна како се одређују и зашто су уведени. Зато је, према његовим речима, потребно направити регистар како би привредници знали шта и колико која општина наплаћује.

И Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца, такође следеће године очекује повећање намета због ситуације у привреде и очекиваних поремећаја који могу да уследе.

– По свему судећи, доћи ће до повећања парафискалних намета, то јест онога што плаћамо, а да не добијемо услугу заузврат. Овде постоји доста таквих захватања за која нема оправдања. Рецимо, запошљавање људи са посебним потребама, којих је недовољно за упошљавање у привреди. Али зато ако привредник не може наћи одговарајућу особу, мора да плаћа накнаду – наводи Атанацковић и додаје да, док се једни намети укидају, нови настају.

Према његовим речима, има много нелогичности код смишљања тих намета, попут оне да сви плаћају таксу због загађења околине, која је уведена у јулу иако се привреда противила. Озбиљни загађивачи морају да плаћају ту таксу, али заиста треба објаснити како школа или обданиште загађују животну средину. Слично је и за таксу за заштиту од поплава.

Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) недавно је најавила да припрема трећи по реду регистар парафискалних и непореских намета у Србији како би Министарству финансија предложила реформу у тој области и растерећење привреде. Намера је да се утврди шта су таксе, накнаде и парафискални намети.

Ова организација се залаже да се направи регистар парафискалних, непореских намета, да се направе критеријуми за висину такса, као реалног трошка државне администрације и да се утврди да ли трошак одговара квалитету услуге. Често грађани за неку таксу или дажбину не добијају никакву услугу. Регистар парафискалних намета требало би да спречи да република или локална заједница по свом нахођењу уводе нове обавезе за привреду.

НАЛЕД процењује да на републичком и локалном нивоу постоји више хиљада разних дажбина, а да су 2014. године, када су сачинили претходну евиденцију, била 384 непореска намета, од чега 247 парафискалних.

Коментари4
e8fef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Slobodan Devic
Interesantno je da clanak opisuje nastojanja vlasti da na svaki moguci nacin "napune" budzete. To je izuzetno slepa taktika. Posledice ekonomskog sunovrata izazvanog koronom niko ne moze ni da predvidi, a i laicima je jasno da ce ogroman broj ljudi ostati bez posla, da se ekonomija za dugo nece oporaviti, a slaba ekonomija znaci manji prihodi. Pa od koga onda sve te vlasti misle da izmuzu svoje budzete? Mozda da pocnu da razmisljaju o sveopstim smanjenjima prihoda, dok je vreme ...
Божа
То може евентуално да услови лебдеће фирме које би могле пословати из цепелина.
Боро
Више министарстава, више намета...
Nensi
Naled, pa Naled.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља