петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 25.10.2020. у 22:00

Француска и Србија – векови пријатељства

У двојезичној луксузној књизи Алексиса Труда анализирају се односи двеју земаља од средњег века до времена Де Гола и Митерана
Алексис Труд (Фото Рајко Каришић)

У Југословенској кинотеци представљена je двојезична луксузна књига „Француска и Србија: Векови пријатељства” др Алексиса Труда са Универзитета у Версају, водећег стручњака за историјат међудржавних и културних односа Француске и Србије.

У галерији Завода за проучавање културног развитка у Београду отворена је истоименој изложба, и траје до краја децембра, где посетиоци могу да виде богат материјал из архиве Кинотеке и пратећи текст о првим контактима два народа у средњем веку, дипломатској преписци и савезништву у Првом светском рату, све до наслеђа споменика које повезују ове културе.

Вук Вукићевић, директор завода, нагласио је да Трудова књига показује вредности за које су се две земље заједно бориле, додајући да би тим односима требало да се поноси цео свет.

– Књига богата илустрацијама има пет целина: „Односи Срба и Француза у средњем веку”, „Од Наполеона до Петра Првог: ослобођење Србије и српско-француске везе”, „Први светски рат: врхунац пријатељства двеју земаља”, „Југословенска монархија под Карађорђевићима”, „Односи Француза и Срба од Де Гола до Митерана”, уз два додатка: „Српско наслеђе у Француској и француско наслеђе у Србији” и „Пoзнати Срби у Француској и Французи у Србији” – рекао је Вукићевић. 

Мануел Буар је навео да је улога Француског института у Србији, чији је директор, да прати дијалог Србије и Француске и негује размену и усавршавање младих људи.

– Постоји једна позната изрека: „Потребни су и корен и крила”. Што би могло да се преведе и тако да млади људи из ове две земље морају да познају историју, да би се на здравим основама градила будућност – рекао је Буар.

Рецензенти су др Миле Бјелајац из Института за новију историју Србије и др Александра Колаковић из Института за политичке студије. Бјелајац је подсетио да је балканска криза 90-их година оставила трага и у Француској што је утицало на појаву преиспитивања традиционалног пријатељства два народа.

– Да ли се категорија „традиционално пријатељство” ограничава на историјске актере или се преноси с колена на колено? Какву улогу у томе имају партије, елите, центри културе, верске заједнице, политичка и економска миграција. Традиционално пријатељство јесте реална категорија ако се негује као дух који прихватају нове генерације – истакао је Бјелајац, подсетивши и на Митеранову наклоност према Србима.

Поменуо је детаљ из преписке књижевника Милована Данојлића и Данила Киша. Данојлић је насловио писмо „Кишу, српском писцу”. Када је Францускиња, кућепазитељка, то видела, умесила је торту и с писмом однела писцу. Пошто му није био рођендан, Киш се изненадио, на шта је она рекла:

– Сазнала сам да сте Србин. Сетила сам се дединог аманета, који се борио на Солунском фронту: „Ако када у животу сретнеш Србина учини му неку пажњу, плезир. Они су то заслужили.”

Пошто је била једноставна жена, умесила је торту и тако исказала своју пажњу.

Александра Колаковић је рекла да Труд показује колико је културни трансфер моћан чинилац између две средине. Аутор показује, додала је, поштовање према заједничкој прошлости и отвара до сада занемарена питања о периоду Другог светског рата, односу Тито ‒ Де Гол ‒ Дража Михаиловић, раздобљу после 1945. године.

Алексис Труд је нагласио да га је зачудило што оваква књига већ не постоји имајући у виду колико су наши односи дубоки и дуготрајни. Поменуо је ревизионизам у Француској и додао да је последњих година било великих напада на историчаре поводом питања Јасеновца и Другог светског рата.

– Сада постоји врло јак ревизионизам веза Србије и Француске. То је други разлог за настанак ове књиге. Трећи разлог су културно-историјске везе – додао је и подсетио да се на Тргу Александра Првог у Паризу налази споменик краљевима Петру Првом и Александру Карађорђевићу, у Паризу постоји авенија краља Петра Првог, српско гробље на војном гробљу у Тјеу...

Уредник књиге др Владимир Коларић истакао је да у сложеном дијалогу култура упознајемо друге, али и осветљавамо сами себе.

Превод књиге на француски урадио је Бојан Савић Остојић, а објављивање је омогућило Министарство културе Србије.

Коментари37
ce3aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vladislav marjanovic
Kad god neka knjiga koja pretenduje na istorijsku analizu, izlazi u dvojezicnom izdanju u luksuznom formatu i govori o "prijateljstvu" dva naroda kroz vekove, onda je jasno da se radi o propagandi. Ali cijoj? Autor (Trudo) radi u jednom institutu koji se zove "multipolarni". Osnivao ga je Emerik Soprad iz Nacionanog fronta 2014. posle povratka iz Moskve. Ko se zalaze za multipolarnost u medjunarodnim odnosima? Rusija. Ko pomaze FN? Opet Rusija, a da bi razbila pro-sorosovsko jezgro EU. Jasno?
Перивоје Поповић
A ИМАЈУ ЛИ,ОНДА, СРБИ ИКАКВОГ ПРИЈАТЕЉА НА ЗАПАДУ?
Dr Slobodan Devic
Kako da ne; zemlja je okrugla, pa kad krenete na zapad, onda idete dok ne naidjete na prijatelja ...
софи
Не заносимо се. Никада они нама нису били пријатељи, а и што би. Ми смо за њих ,,некакви примитивци са Балкана", како би рекао Тулуз Лотрек увређен што је Краљ Милан куповао слике у Паризу. Од њих смо само могли да купујемо по папреној цени. Фаму о пријатељству смо ми наметнули и то без икаквог рационалног разлога. Митерану свака част јер је почетком деведесетих (!), када се већ планирало бомбардовање, био изричито против удара по мостовима и светињама.
vladislav marjanovic
Famu o prijateljstvu nismo nametnuli "mi" vec Francuska pogotovu za vreme Prvog svetskog rata i u medjuratnom periodu. Kralj Aleksandar I ju je prihvatao skrgucuci zubima jer mu je saveznistvo Francuske trebalo kao protivteza Italiji, a Francuskoj je trebala Jugoslavija kao protivteza nemackom revansizmu. Cak je i podizanje spomenika zahvalnosti Francuskoj poteklo iz Francuske, a preko poslanika Emila Dara.! Pa i sada insistiranje na "prijateljstvu" dolazi iz Francuske, Istorija se ponavlja.
Olga
Winston Churchill : Mi nemamo trajne prijatelje ni trajne neprijatelje. Samo trajne interese
предраг
Покојни предсједник Француске Г. Франсоа Митеран је био ПРИЈАТЕЉ и људина .Ови послије њега нити су прво а тек не ни ово друго

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља