четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.10.2020. у 18:00 Марина Вулићевић

Ради небулозан посао и бићеш унапређен

У књизи Дејвида Грејбера на мети критике је систем вредности који велича измишљене, нове послове, као што су маркетиншки консултанти, често боље плаћене од незамењивих медицинских сестара или механичара
Дејвид Грејбер, антрополог, активиста, анархиста, левичар (Фото Фејсбук)

Онај ко жели потпуно да сломи човека, да понизи његову хуману суштину, требало би да га учини бескорисним и да га гурне у лавиринт моћног система, а чак и робијаши раде корисне послове. Савремена друштва, међутим, свесно стварају делатности које немају смисла, а посебно су добро плаћене.

Одговори на питања зашто је то тако могу се наћи у новој књижари „Геопоетике”, у београдској Чика Љубиној улици, у књизи Дејвида Грејбера „Небулозни послови”, у преводу са енглеског Луси Стивенс. Дејвид Грејбер (1961‒2020) био је амерички антрополог и активиста, по опредељењу анархиста, левичар, а предавао је антропологију на Лондонској школи економије, Универзитету Јејл и на Колеџу Голдсмитс Универзирета у Лондону. Био је један од оснивача покрета Окупирајмо Волстрит, а приписује му се и чувени слоган „Ми смо 99 одсто”.

Аутор је више књига. „Геопоетика” је објавила и његово дело „Утопија правила: О технологији глупости и скривеним радостима бирократије”, а поред осталих награда, први је добитник признања које се у Уједињеном краљевству додељује за најбољу политичку публицистичку књигу.

У делу „Небулозни послови” Грејбер анализира беспотребна занимања, чије постојање не могу да оправдају чак ни они који их раде. На пример, то је саветник за ИТ, „који упркос настојањима да добије отказ бива унапређен”. Па „запослени који за директне надређене има 25 менаџера средњег нивоа, а ниједан не одговара на његова питања”. Или „службеник градског водовода који одлучује да је за њега најбоље да време проводи код куће и проучава свог омиљеног филозофа из 17. века, и који је шест година примао плату, све док на крају неко није приметио да га нема”.

Критикујући систем вредности који велича измишљене, нове послове, као што су маркетиншки консултанти, често боље плаћене од незамењивих медицинских сестара или механичара, Грејбер предлаже преокрет у вредновању креативности. Он, на пример примећује и то да је број људи који раде као кућна послуга, у пољопривреди и производњи, драстично опао, а да су се утростручили менаџери, службеници, запослени у трговини и услужни радници. Такође, због аутоматизације, нестали су послови у производњи.

Створене су нове делатности у области корпоративног права, академске и здравствене администрације, људских ресурса и односа с јавношћу. „Чини се да неко измишља бесмислене послове само да би сви нешто радили. Управо у томе лежи зачкољица. То је баш оно што не би требало да се дешава у капитализму. Свакако да је у некадашњим неефикасним социјалистичким државама попут Совјетског Савеза, где се запосленост сматрала правом и светом дужношћу, систем измишљао онолико послова колико је било неопходно. Али то је управо проблем који би тржишна конкурентност требало да реши судећи према економским теоријама, последње што би једна фирма која тежи да оствари профит учинила било би да плаћа раднике који јој нису потребни. То се, свеједно, дешава”, писао је Грејбер.

И док анализира моралне и психолошке проблеме људи који копне на беспотребним радним местима, а то су махом несрећни и некреативни појединци што обављају и лакејске ствари само да би се неко други осећао битним,  он запажа политичку позадину ове ситуације. „Владајућа класа увидела је да срећна и продуктивна популација са снудинг временом представља смртну опасност. (Сетите се догађаја из шездесетих када су ствари почеле да се одвијају у том правцу.)

С друге стране, осећај да рад сам по себи има моралну вредност, а да свако ко не пристаје на строгу радну дисциплину током већег дела дана ништа не заслужује, веома погодује владајућој класи”, тврдио је Грејбер, уз сјајну опаску да пакао чине они који раде мрске послове у којима су лоши.

Када би нестали ђубретари, медицинске сестре, возачи аутобуса, професори, кувари, ватрогасци, то би по Грејберовом суду било незамисливо, али не би било трагично ако не би постојали корпоративни адвокати или лобисти. Толико о систему вредности који треба повратити, о давању смисла насушним пословима поново. Као излаз из ропства глупих занимања овај научник видео је основни доходак, неотуђиву вредност која би запосленом дала могућност избора и слободе…

Међу новим „Геопоетикиним” насловима налази се и први роман „Стилит” Урија Костака, шпанског новинара и универзитетског професора. Књигу је са каталонског превела Јелена Петановић. У средишту романескне приче је странац који долази у мало француско село, побуђујући знатижељу мештана… Странац је заузео место споменика посвећеног великом јунаку, те се од њега очекује ништа мање важна улога.

У истој едицији „Романа премијере” штампана је и књига Саше Каралића „Три знака круга”, нашег уметника који живи у Амстердаму, о животима двојице заробљеника у Немачкој, током Другог светског рата, и њиховом потомку, уметнику, деценијама касније, у Европи нове деснице и испразне модерности. Ова три јунака Саше Каралића пореклом су са Балкана, из северозападне Босне.

Коментари0
9278b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља