СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА – Стари музеј Гоше, познатији као Спомен-радионица „Јосип Броз Тито”, за мање од месец дана одлази на добош заједно са још два објекта ове паланачке холдинг корпорације у стечају. Јавно надметање стечајни управник заказао је за 12. новембар.
Међутим, овај објекат има статус споменика културе и то је оно што је забринуло стручну јавност, али и упућене грађане. Одмах по објављивању огласа за продају, реаговао је Музеј науке и технике, као и Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, али узалуд.
Пара да се појаве као купци немају, а Закон о стечају не спречава продају већ дозвољава намирење поверилаца из комплетне имовине дужника. Па, и када је у питању споменик културе. Чак ни држава нема право прече куповине.
Када је у питању објекат под стечајем онда то не важи, само имају обавезу да обавесте државне институције, што су и учинили, каже Дејан Радовановић, в. д. директора Регионалног завода за заштиту споменика културе.
Шта ће будући власник желети да уради са овим објектом од историјског значаја остаје да се види. Међутим, због Закона о заштити културних добара који забрањује рушење и преправљање објеката у статусу споменика културе, услове и дозволе мораће да затражи управо од смедеревског завода који је надлежан за стари музеј.
Због ове ситуације, сутра ће се састати представници Музеја науке и технике, паланачког музеја, Регионалног завода за заштиту споменика културе са стечајним управником и председником општине Смедеревска Паланка.
‒ Купопродају не можемо спречити али желимо да предупредимо намере будућег власника ‒ каже Радовановић за „Политику”.
Да би купио „Титову радионицу” будући купац мора имати најмање 6,3 милиона динара, то јест око 50.000 евра, колико износи почетна цена за простор површине веће од 800 квадрата.
Општина Смедеревска Паланка такође нема могућности да купи ову зграду.
‒ Ми тренутно имамо много пречих ствари да решавамо, немамо пара за тај објекат, али ћемо све експонате, који иначе нису на продају, да преузмемо и сачувамо. Планирамо неку изложбену поставку, да од тога направимо занимљиву причу, али о том потом ‒ каже Никола Вучен, први човек Паланке.
Према неким подацима, Тито као млади машинбравар 1926. године долази у Србију и запошљава се у фабрици вагона и гвоздених конструкција АД „Јасеница” у Смедеревској Паланци, која ће касније постати „Гоша”.
Многи данас оспоравају ову могућност, тврдећи да је реч само о предању, јер Тито, наводно, никада овде није ни долазио, већ је цела прича део пропаганде. Титова или не, радионица је 1976. године претворена у спомен-музеј, наводно на педесету годишњицу Брозовог доласка у ово место.
Извршени су обимни санациони и конзерваторско-рестаураторски радови, уведени нови садржаји, као и стална поставка старих алата и мобилијара, баш у делу у којем је Тито, како се прича, радио. На радионицу је постављена бронзана плоча са рељефним ликом Јосипа Броза, иначе рад Ота Лога.
Млади радник Броз у Смедеревској Паланци
Сам броравак Јосипа Броза Тита у Смедеревској Палнаци описао је Тихомир Станојевић у књизи „Тито у Паланци”. У уводу књиге Станојевић пише да му је лично Броз у јесен 1976. године дао своје посебно казивање, и оно је основа на којој се документовано и симболично говори о боравку будућег маршала у овој варошици.
Свој први улазак у фабрику „Јасеница” Броз описује речима:
„Другови су ме примили врло лијепо. Отишао сам у фабрику где ме је примио Француз Крете и одмах ме одвео у радионицу у којој ћу радити као алатничар. Ту радионицу је водио мајстор Волф. Први задатак који сам добио био је да поправим око 20 менгела, односно шрафштока. Ја сам у томе имао искуствва, па сам их лијепо раскалио, уредио и поново окалио тако да се њихове ивице лијепо поклапају – и они су тим мојим првим радом, као и касније, били задовољни.” (Г. В.)
