петак, 04.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.10.2020. у 19:02 Маријана Авакумовић

Банке: трошкови обраде кредита наплаћени су по закону

Законом о заштити корисника финансијских услуга није прописано да банка доказује износ и структуру трошкова и методологију за обрачун накнада, кажу у НБС
(Фото А. Васиљевић)

Накнаде за трошкове обраде кредита обрачунате су по закону и у складу су одлуком Народне банке Србије (НБС) о јединственом начину обрачуна камата, која је донета 2006, као и са Законом о заштити корисника финансијских услуга из 2011, кажу за „Политику” у Удружењу банка Србије (УБС).

Европски суд правде је поводом једног сличног случаја из Мађарске тумачио Европску директиву о заштити потрошача и пресудио да банке нису дужне да детаљно рашчлане услуге које се овом накнадом наплаћују.

– Закон о заштити корисника финансијских услуга из 2011. заправо је у наше законодавство унео поменуту европску директиву. Верујемо да ово знају представници правосуђа у нашој земљи и да ће је на исти начин тумачити у својој пракси – кажу у УБС.

Упитани како коментаришу хиљаде пресуда у корист грађана у овим споровима код нас, одговарају да банке верују у институције ове земље и додају да ће своје право и интерес заступати искључиво легалним средствима. То значи да ће банке до краја истрајати у судским процесима када је реч о трошковима обраде кредита, јер су потпуно уверене да су пословале не само законито већ и према професионалним стандардима индустрије.

– Поштујући независност правосуђа, не желимо да коментаришемо поступке који су у току и посебно не желимо да вршимо притисак на правосуђе – кажу у УБС. Иако садржину пресуда не желе да коментаришу, наглашавају да се оне досуђују и у корист банака и у корист дужника. Банкари апелују на надлежне институције да успоставе јасну судску праксу и да на правно одговарајући начин примене поменути став Европског суда правде, као и нашег Врховног касационог суда, како би све стране пред судом знале шта могу да очекују.

– Примећујемо да грађани немају много користи од ових поступака, јер искуство показује да на један динар досуђен у корист клијената долазе 24 динара досуђена у корист треће стране. Та страна очигледно има интерес да број спорова буде што већи, да они трају што дуже и да судови остану загушени тужбама, као што су сада – наводе.

За осигурање стамбених кредита кажу да је део уговора који су склопили клијент и банка и са тим је сваки клијент упознат приликом одобравања стамбеног кредита. Овакав договор иде директно у корист корисника кредита, јер је осигурање код НКОСК омогућило банкама да дају далеко нижу каматну стопу. Тиме је добитак за корисника кредита далеко већи од трошка осигурања, што говори да је овај уговор фер у пословном смислу.

– Оваква одлука у потпуности је у складу са законом који је још 2004. године увео НКОСК у процес одобравања стамбених кредита, а који је иначе пресликан из канадског законодавства, где је дао веома добре резултате. Грађанима овај закон олакшава отплату кредита, а посредно помаже већу активност грађевинске индустрије, самим тим и већи промет у сектору некретнина – кажу у Удружењу банака.

У Народној банци Србије кажу за „Политику” да је чланом 19 Закона о заштити корисника финансијских услуга, који је донет у складу са прописима ЕУ у овој области, прописано да су, између осталог, обавезни елементи уговора о кредиту и врста и висина свих накнада које падају на терет корисника кредита, уз одређење да ли су фиксне или променљиве.

– Имајући у виду наведено, јасно је да ли су накнаде у смислу овог закона дозвољене. Такође, ни тим законом, ни прописима донетим на основу тог закона није прописано да банка доказује износ и структуру трошкова, методологију за обрачун накнада и слично, нити је Народна банка Србије дала такво тумачење. Исто важи и за прописе који су се примењивали пре почетка примене овог закона. Судске пресуде које не узимају у обзир одредбе овог посебног закона, који је седес материае за уговор о кредиту, Народна банка Србије не може да коментарише. С друге стране, треба узети у обзир и богату праксу суда правде ЕУ у вези с овим питањем, посебно имајући у виду да је заштита корисника финансијских услуга уређена у складу са директивама ЕУ – кажу у НБС.

Такође, сматрају да би судови који доносе пресуде требало да објаве колики је удео трошкова поступка у вредности предмета спора, односно број поступака у којима су ти трошкови већи, то јест значајно већи од вредности предмета спора.

– Другим речима, питање, које чини се да и новинари заобилазе, јесте ко од ових спорова има највише користи и да ли су то заиста корисници.

Многи користе биткоин како би заобишли редовне банкарске токове (Фото А. Васиљњевић)

Притом, треба узети у обзир и које су последице оваквих одлука по све кориснике убудуће, то јест ко ће сносити трошкове враћања ових накнада, на кога ће се они прелити имајући у виду економске законитости и уставом прокламовану тржишну привреду. Да ли су то будући корисници, који ће ради покрића ових трошкова бити суочени са већим каматама, и какав ће то утицај имати по укупну економију – кажу у Народној банци.

У централној банци напомињу да осигурањем НКОСК-а банка смањује кредитни ризик, па последично нуди мању каматну стопу. Ако корисник не може да измирује обавезе, НКОСК је дужан да исплати 75 одсто губитка банке из уговорног односа са корисником. То јесте премија коју плаћа банка као уговарач осигурања, али је банка одлучила да тај трошак пренесе на корисника и са тим га упознала.

– Тврдње појединих заштитника потрошача да банка сама треба да плати тај износ довеле би до тога да банка тај трошак урачуна у каматну стопу, што ће формално можда задовољити поједине потрошачке организације, али би корисници заправо платили више због дисконтне стопе која ће бити примењена на тај трошак, као и због кредитног ризика којим ће се и тај трошак (сада део камате) пондерисати, будући да ће се наплаћивати до краја отплате кредита. И у овом случају, трошак евентуалног враћања накнада за осигурање НКОСК-а банке би урачунале у своје трошкове будућег пословања, што би довело да на тржишту понуде неповољније услове –објашњавају у НБС.

Они наводе да су претходном периоду предузели велики број регулаторних и других активности ради обезбеђивања потпуне транспарентности накнада, као и њиховог јасног и недвосмисленог приказивања корисницима. Народна банка Србије објављује упоредиве податке о накнадама које пружаоци платних услуга наплаћују корисницима. Независно од тога, банке су приликом закључења оквирног уговора дужне да упознају кориснике са свим накнадама и трошковима које имају у вези са одређеним рачуном, односно пакетом услуга повезаним са тим рачуном.

– Сваку неправилност банке која се утврди у поступку по притужби корисника, банке одмах отклањају, и то у односу на све кориснике који су у истој ситуацији, јер су суочене са високим степеном извесности новчаног кажњавања, где је новчана казна често и више од стотину пута већа од, примера ради, незаконито наплаћене накнаде у појединачном случају – наводе у НБС.

Коментари2
f9001
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Stojkovic
U Madjarskoj i mnogim drugim zemljama koje su u EU nije isti zakon kao u Srbiji. Tamo su zakoni u vezi bankarskih usluga razliciti i praksa ih je oblikovala vec odavno. Kod nas je zakon jasno i decidno naveo sta je ugovor o kreditu i obavezu korisnika - da vrati novac i plati kamatu. NBS sada pokusava da pokrije teska krivicna dela koja su izvrsile banke odnosno Upravni odbori i direktori kada su odredili"proviziju" po ugovoru. Navodi NBS su pravno i cinjenicno netacni i pritisak su na sud.
Киза
Овај несвакидашњи безобразлук не вреди ни коментарисати! Овако безочно лагање и пребацивање одговорности на клијенте банака свет није видео до појаве неолибералног капитализма! (Изузетак је 15,16,17 век кад су Јевреји зеленашили Европом.) За било који износ кредита, било то пар стотина или пар милиона €, потроши се мање-више једнако папира, тонера и времена, пошто апликација све обрачуна за пар секунди! Значи сва прича о процентом обрачуну надокнаде је кварна ко шупаљ зуб! Само кажем...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља