петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.10.2020. у 20:11 Маријана Авакумовић
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ДА ЛИ ВЕРУЈЕМО БАНКАМА

Више од 30.000 тужби грађана против банака

Траже повраћај новца који су дали при узимању кредита на име трошкова обраде зајма
(Фото Р. Крстинић)

Српски судови су затрпани са више од 30.000 тужби грађана против банака, од којих траже повраћај новца узетог а конто трошкова обраде кредита. Сваким даном их је све више. Има дана када дневно на писарнице судова стигне између хиљаду и хиљаду и по тужби које се односе на трошкове обраде свих врста кредита, од потрошачких до стамбених, каже за „Политику” Дејан Гавриловић, представник удружења „Ефектива”, које се бави заштитом банкарских клијената као потрошача.

Иако је Уставни суд потврдио незаконитост наплате трошкова обраде кредита, односно досадашњи став Врховног суда, према којем банке немају право да наплаћују ту накнаду, а да притом таксативно не наведу дужнику шта су конкретно трошкови – банке их и даље наплаћују.

– Очекујемо да Народна банка Србије као регулатор рада банка јасно и недвосмислено забрани наплату трошкова обраде кредита и објасни банкама на који начин то могу да наплаћују – каже Гавриловић и додаје да се трошкови обраде кредита крећу од 0,5 одсто вредности зајма, а у појединим случајевима је наплаћивано и 15 одсто од позајмице.

Он наводи да судови у 99 одсто случајева пресуђују у корист корисника кредита. За затрпаност судова су делимично криви и сами судови, који, како каже, те лагане спорове, где постоји недвосмислена судска пракса, беспотребно одуговлаче.

– У последње време, када се поднесе тужба, суд обавести банку, она одговори на тужбу и суд донесе пресуду. Све чешће имамо случајеве да се пресуда доноси и без рочишта. Највећи кривац је НБС, која упркос чврстој судској пракси, дозвољава банкама да наплаћују обраду кредита. Дошли смо у ситуацију да, када нови корисник подигне кредит, а банка не жели да се одрекне трошкова обраде, он узме кредит и одмах оде код адвоката и поднесе тужбу – наводи Гавриловић.

Међутим, искуства наших читалаца указују да не иде тако глатко када је реч о окончању судских поступака. Корисница стамбеног кредита Д. Мирковић каже да је 2015. тужила банку због незаконитог увећања камате и да је у првостепеном поступку, две године касније, пресуђено у њену корист, али јој је тек пре неколико дана исплаћен новац, и то тек када је адвокат дао налог за извршење. Такође је тужила банку 2018. године за трошкове обраде кредита и пресуђено је у њену корист пред првостепеним судом, али новац јој још није легао рачун.

Пошто се спорови за обраду кредита готово сигурно добијају на суду, адвокати све чешће користе одредбу Закона о парничном поступку да изврше наплату одмах након првостепене пресуде.

– Суд донесе пресуду у корист дужника, адвокат одмах иде на извршење, а извршитељи одмах скидају новац банци са рачуна заједно са затезном каматом. Банка се после жали, а када та пресуда буде потврђена, ником ништа. Новац је већ скинут са рачуна. Затезна камата зна да буде два пута увећана за износ за који је тужена банка. Банке увек улажу жалбе јер не желе да се прочује да их клијенти лако побеђују – каже представник „Ефективе”.

Он упозорава да банке, осим што и даље наплаћују трошак обраде, наплаћују и трошак праћења кредита, и то за себе, али постоји и премија осигурања за стамбене кредите која се наплаћује у корист Националне корпорације за осигурање стамбених кредита.

– Корисник стамбеног кредита плаћа осигурање, а да није осигураник. Он није корисник осигурања. Премија је просечно од 1,75 до 3,5 вредности кредита. У Србији у овом тренутку има 100.000 стамбених кредита који су осигурани. Поднето је између две и три хиљаде тужби. За сада је, што се тиче пресуда, однос десет према један у корист дужника. Сви чекају став Врховног касационог суда – каже Гавриловић.

Према његовој оцени, има нешто што погађа све кориснике банкарских услуга, а то су трошак одржавања текућег рачуна и провизија за уплату. Те две накнаде су, каже, такође незаконите.

– Ако банка одржава рачун, она то чини у склопу понуде и посла који обавља да би могла да пружи одговарајућу услугу дужнику. Не видим разлог зашто би дужник плаћао трошак. Такође, провизије за уплату се су један одсто од уплаћеног износа. Ако уплаћујете 10.000, динара узму 100 динара. Ако уплаћујете 90.000, узму 900 динара провизију. Разлика је 800 динара, а исти посао обаве, то јест исти број цифара укуцају у систем – каже Гавриловић.

Он наводи да је ситуација са банкама доста другачија него што је била пре десетак година када су незаконито повећавале камату, давале кредите по продајном курсу и незаконито наплаћивале затезну камату. Народна банка им је одлукама из 2011, 2013. и 2015. забранила такве активности.

Коментари14
11359
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Твртко
Глупо ми је да браним банке, јер нисам Суперхик... :-)... али постоји принцип који ипак треба бранити а то је да свака услуга треба да буде плаћена. ЈЕР...да би се обрадио кредит, потребан је рад. Принципијелно, сваки рад треба да буде плаћен јер људи троше време, ресурсе, новац...Ако инсистирамо да банке не наплаћују обраду кредита, банке ће улуожити мало пара у вештачку интелигенцију и онда ће кредите одобравати МАШИНА. Када машина ради, људи не раде ... и тако - имамо проблеме на другом пољу
Миладин
Њихова зарада је камата, нико не каже да треба да раде џабе, али не треба да наплаћују за оно што не раде.
vladimir
Iz Misurija je bio 251 vojnik u područjima gde se bacao OS uranijum. Kod njih je rođeno 170 deformisanih beba. Veteran Melise Sterri (40)na suđenju 2005.rekla je da se raspada iznutra i (vidno bolesna) i da je ona nedino još" živa" dok njeni drugovi iz jedinice nisu doživeli ni 30 godina života. Devet guvernera iz Njujorka 2004.se vratilo iz Iraka i 4 vojnika i svi su se razboleli. Preko 150000 USA vojnika je zatražilo lekarsku pomoć. Između 2002-2005 u Iraku je bačeno 6 milijardi metaka OS ur.
Francesco
Aludiraš ne nebesku pravdu? Eeeeeeeeeeeee! Greška!
Cvrle
Nejasno je zašto Ministarstvo finansija ne sluša NBS nego spava. NBS je rekla da se to naplaćuje kroz kamate. Neka reše predmete nekim propisom da ne guše sud.
Milija Milutinovic
Sta sa razlikama u kursevima za naplatu gde su banke obracunavale ratu po njihovom prodajnom kursu a ne po srednjem kursu NB Srbije gde je razlika bila i po 5-6 dinara, a o rastu rata zbog CHF to da ne pricamo, oni se pozivaju na rast kursa, medjutim oni nisu kredit isplatili u CHF nego u dinarima i to je laz da su kupovali CHF od svajcarske banke.
Дракче-Тормак
Слажем се да нису куповали швј.франке, већ уплату извршили у динарима. Но господо, тада сте послушали ,,експерта" тадашњег гувернера да је прихватљивије зафужити се, узети кредит везан за швајцарце, па још и мања камата но што је у еурима задужење. Ја лично нисам послушао ,,експерта" и узео кредит везан за еуро. Будите срећни што си ,,зауздали" курс ш.франка, јер реално еуро, долар,... би требало да још девалвирају у односу франак. Нико вас није присиљавао на ту врсту кредита.
Goran
Korisnik sam stambenog kredita i naravno platio sam obradu troškova kredita, kome da se obratim da pokušam da povratim taj novac?
Uglješa
Advokatu.
Djura Krkljes
Advokatu, naravno, kad Vas boli zub odete kod zubara.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља