четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.10.2020. у 19:46 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

Зеленски „таласа” Црно море

Вла­ди­мир Пу­тин на вој­ној ве­жби Цр­но­мор­ске фло­те (Фото EPA-EFE/Ale­xei Druz­hi­nin/Sput­nik )

Украјински председник Вoлодимир Зеленски изјавио је у годишњем обраћању Врховној ради (парламенту) Украјине да су мир у Донбасу и повратак Крима под јурисдикцију Кијева кључне одреднице његовог будућег деловања. Он је најавио и изградњу две војнопоморске базе на Црном мору, које би требало да ојачају безбедност земље и спрече сваки будући покушај отимања макар и најмањег дела територије ове бивше совјетске републике.

У обраћању парламентарцима Зеленски је најавио да Кијев у том смислу покреће нови формат преговора – „Кримску платформу” – која би требало да омогући повратак црноморског полуострва под надлежност Украјине, као и да је већ разговарао с представницима ЕУ и појединих земаља спремних да се тој иницијативи прикључе.

„Уколико желимо да се украјинска химна зачује у ’Донбас арени’, а наша застава завијори на Криму, морамо да доносимо одлуке које ће деокупацију ових делова земље учинити извеснијим. Сви Украјинци морају да имају на уму оно што ће се догодити након ослобођења и повратка окупираних територија. Обезбеђујући мир, почећемо реинтеграцију засновану на успешним искуствима из других земаља. А законске мере за тај период биће засноване превасходно на одговорности”, истакао је Зеленски.

Најава украјинског шефа државе изазвала је приличну скепсу међу познаваоцима локалних прилика, а посебно оних који на овај простор гледају из стратешког војног угла. Наиме, две ствари одмах падају у очи: прво, изградњом поменутих база на Црном мору атмосфера напрегнутости сигурно не би била релаксирана, напротив. И друго, Украјина једноставно нема ни пара ни могућности да такве базе изгради самостално. За испуњење би морала да се окрене некоме далеко моћнијем. Пошто се из таквих аутоматски искључује Русија, остају у игри Турска или САД. Извесно интересовање показује и Велика Британија, која, паралелно с брегзитом, настоји да поврати своју империјалну моћ. Румунију, Бугарску и Грузију, које такође излазе на Црно море, у таквом контексту свакако не треба помињати.

Оно на шта не указује Зеленски управо је и водило Русију да врати Крим под своју јурисдикцију. Оног тренутка кад је украјинска власт почела конкретније да се дистанцира од бивше совјетске матице било је јасно да би црноморско полуострво у кратком року могло да се претвори у америчку војну базу која би под контролом држала сва дешавања у региону и, што је опасније, била смештена директно уз руске границе. Москва то није могла да допусти и прва је повукла потез. Све то, у немалој мери, допринело је зближавању Русије с Турском и приметном дистанцирању ове друге од акција у вези са чланством у НАТО-у.

Упорни покушају САД да војно, економски и на сваки други начин одвоје Русију од Европе не дају задовољавајуће резултате. Веровања да би европске чланице НАТО-а на миг из Вашингтона без оклевања кренуле против источног суседа на климавим су ногама.

Седам и по деценија по окончању Другог светског рата сећања су још довољно свежа да нико не жели да понавља такву авантуру. Наравно, осим Американаца, који су на европским ратиштима, у односу на домаћине, учествовали тек овлаш.

Важно је поменути и да су из Вашингтона најавили скору дислокацију својих оружаних снага смештених у Европи. „Није нам намера да смањимо бројност наших трупа. Једноставно, планови о размештању везани су за претње које Европи стижу са стране Русије и Кине”, изјавио је пре неки дан Марк Еспер, први човек Пентагона, указујући превасходно на балтичке земље, Пољску, Бугарску и Румунију. Ако се има у виду да је реч о државама које имају излаз на различита мора, онда и идеја о „таласању” на Црном мору добија прави значај.

Тога су свесни и у Украјини. Али, свесни су и тога да имају све што им је потребно да буду самостална, богата и просперитетна земља. С непрегледним просторима за развој пољопривреде, већ доказаном металском индустријом и потенцијално огромним, али још неистраженим резервама нафте и гаса, друга по величини европска земља има све услове да буде један од лидера на континенту. Оно што јој недостаје јесу финансијска улагања, али таква која неће Украјинце претворити у просту радну снагу, већ им омогућити да три деценије по изласку из социјалистичке заједнице коначно стану на своје ноге. 

Коментари16
9f48f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сима
"Оно што јој недостаје јесу финансијска улагања, али таква која неће Украјинце претворити у просту радну снагу, већ им омогућити да три деценије по изласку из социјалистичке заједнице коначно стану на своје ноге. " А онда је мали мрмот завио чоколаду, да , да , каок да не ...
ljiljana ljiljana
@Nesic, velika je razlika izmedju Krima i Kosova! Krim je Rusija osvojila, gradila i unapredjivala od raznih azijskih hordi ukljucujuci i Tursku. Secate se Krimskog rata? Nema nikakvog osnova da novoformirana drzava Ukrajina (bivse vlasnistvo Poljske i Rusije) polaze pravo na Krim koji joj je prikljucen iz administrativnih razloga kao clanu SSSR. Kosovo je oduvek bilo srpsko sa velikom srpskom istorijom i spomenicima. Zbog svoje "pameti" dozvolili smo im da se nasele, razmnoze i otmu nam Kosovo.
lljiljana ljiljana
@ Branko, gde vi ovde vidite mrznju i laz? Zar nije carica Katarina proterivala Turke i Poljake sa Krima i danasnje jugoistocne Ukrajine u 18 veku? Zar nisu Poljaci sa Turcima jurisali na Rusiju? Ako ste kojim slucajem poreklom Ukrajinac, onda razumem vasu ostrascenost prema svakom komentaru koji ne ide u prilog Ukrajini. U pravu ste, Srbi su napustali Kosovo, pa su postali manjina. Na Krimu su velika vecina Rusi koji su glasali za napustanje pronatovske Ukrajine i spajanje sa svojom drzavom.
Бранко Ср'б Козаковић
Страшно.. Давно су пређене све границе.. Толико мржње, злобе,.. лажи?! Узгрeд, Космет административно дуже није наш но што јесте. И, ако је "Kosovo je oduvek bilo srpsko sa velikom srpskom istorijom i spomenicima" зашто смо га напустили?
Лика
Наравно да треба вући паралеле Косова и Крима - на оба места је требало инсталирати НАТО, само у једном случају је успело, у другом није. 'Мећународна заједница" све тумачи искључиво у свом интересу, па некада лије крокодилске сузе за угроженим мањинама а некада помаже да се мањине очисте са вековних огњишта... и ником ништа, идемо даље, ионако је заборав брз и безболан.
Nikola Nesic
Ne liči li nakana Zelenskog na ono što mi činimo u vezi sa Kosovom? Zašto bi iko u Srbiji sa podozrenjem gledao na Ukrajnu, i želju da povrati kontrolu nad Krimom i Donbasom, a smatrao da Srbija to ne čini na jugu?Geopolitičke promene su realnost, zašto bi mi zastupali pravo Rusije, a uskraćivali Albance npr? Slabe su šanse da će preinačeno, Ukrajni biti i vraćeno, ali je legitimno ono u šta politički veruje Zelenski, baš kao i naš politički vrh. Pitanje je kako je do toga došlo?
kole stara karaburma
I posle svih desavanja u Ukrajini sada sam siguran da je predsednik Ukrajine glumac ali sa pojasnjenjem "komicar". Hvala.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља