Ниш – Дуже од пет година млада докторка Марија Станковић из села Доње Драговље у општини Гаџин Хан узалудно је обијала прагове здравствених установа од Суботице до Бујановца, од Златибора и Копаоника до Тимочке Крајине.

Иако је свакодневно током студија путовала по 40 километара на предавања и вежбе од свог села до Медицинског факултета у Нишу и исто толико назад, била је међу најбољим студентима. Школовање је завршила с просеком 9,57.

Студирала је уз велико одрицање својих родитеља, који су средства за њено школовање намицали продајући дрва која су довлачили из шуме. Отац јој је смртно страдао радећи овај тежак и ризичан посао...На почетку епидемије ковида 19, Марија се пријавила да ради као лекар волонтер у сеоској ковид амбуланти у Доњем Душнику. Желела је да помогне мештанима свог и околних села.

О њеном случају, док је месецима радила као волонтер, живећи од скромне плате свог супруга и дечјег додатка за њихове две девојчице, крајем овог лета проговорили су медији. Једног преподнева, док је радила у ковид амбуланти у Душнику, позвали су је телефоном из кабинета министра унутрашњих послова Небојше Стефановића. Министар је лично упитао младу докторку да ли би желела да ради у полицији. Десетак дана касније, пошто је у координацији Службе за људске ресурсе МУП-а и челника Полицијске управе у Нишу прошла комплетну процедуру, провере и психотест, Марија је добила решење о запослењу у здравственој служби нишке полиције.

Каже да је у полицији у Нишу примљена пријатељски и како се ни у сну није надала, као и да је захвална за подршку коју је добила од колега и свих запослених. Обећала је да ће оправдати указано поверење и рекла да се нада да ће после истека шестомесечног уговора добити стално запослење.

Била би то велика победа правде – за Марију, али и за све младе са сличном животном причом. А било би лепо када би примером Министарства унутрашњих послова кренули и сви други органи, институције и установе у Србији. Да се шанса за доказивање талента, марљивости и образовања најпре пружа онима који нису деца утицајних родитеља или страначки кадрови, с партијским књижицама као највећом и скоро увек једином квалификацијом.