петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 27.10.2020. у 08:46 Јелена Каваја

ЕУ спрема строжа правила за џинове интернета

Пошто ће се на тапету углавном наћи америчке компаније, извесно је да ће избити нове варнице између Вашингтона и Брисела
Активиста са маском Марка Закербега директора „Фејсбука“ испред седишта ЕУ (Фото ЕПА-ЕФЕ/STEPHANIE LECOCQ)

Креатори европске политике већ дуго воде борбу против монопола водећих америчких дигиталних компанија, али њихову доминацију нису пољуљале ни огромне казне ни строги закони о приватности. И даље су највеће платформе инвазивне, не плаћају довољно пореза и уништавају конкуренцију, рекли су за „Фајненшел тајмс” неименовани извори у Бриселу, најављујући нове планове да им ограниче огромну моћ.

Европски регулатори састављају листу од двадесетак великих интернет компанија за које ће важити строжи закони него за мање конкуренте. Између осталог, мораће да деле податке с ривалима и да буду отвореније о томе како их прикупљају. У екстремним случајевима Европска унија би могла да тражи распарчавање компанија, односно да неки сегмент пословања продају. Листа се прави на основу више критеријума, укључујући тржишни удео и број корисника, што значи да ће се на њој сигурно наћи скупина позната по акрониму ГАФА: „Гугл”, „Амазон”, „Фејсбук” и „Епл”.

Фирме које користе „Амазон” као платформу за продају незадовољне су великим провизијама које он узима, али не могу много да се буне јер од њега зависе. Проблем је и то што он користи податке о њиховим купцима да боље прода своје производе. „Епл” у својој продавници апликација форсира сопствене, а потискује ривалске апликације.

И „Гугл” чини све да задржи кориснике унутар свог царства како би стекао што већи профит. Условљава произвођаче смартфона који користе његов оперативни систем „андроид” да фабрички инсталирају његов прегледач интернета „Хром”, на коjем је „Гугл” опет фабрички подешен за претрагу. Потом манипулише претрагом, фаворизујући у резултатима своје производе, који се иначе не би високо котирали. Због таквих поступака ЕУ га је три пута казнила, укупно с девет милијарди долара.

Високи званичници ЕУ још расправљају о предлозима који би могли да буду део новог закона о „чуварима капија” интернета. Пошто ће се на тапету углавном наћи америчке компаније, извесно је да ће он изазвати нове варнице између Вашингтона и Брисела. Неслагање партнера са две стране Атлантика већ је довело до одлагања нових правила за дигитално опорезивање, која треба да доведу до праведније расподеле пореза за технолошке џинове – да их плаћају у земљи у којој остварају добит уместо у „пореским рајевима”.

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), под чијим окриљем се воде преговори, саопштила је да се договор одлаже за следећу годину како би се отклониле политичке несугласице између САД, које се противе „таргетирању” америчких компанија, и европских земаља, које се залажу за то да се те компаније опорезују тамо где праве највећи профит. Француска, Италија и још неке земље већ имају спремне домаће верзије закона о дигиталном порезу, али су пристале да одложе примену док се не усагласи глобални договор.

Без обзира на све, у ЕУ расте политичка воља да се регулише технолошка индустрија. Брисел спрема и нацрт нових правила за интернет, први пут после две деценије. Предлог закона о дигиталним услугама, који се очекује почетком децембра, требало би да повећа одговорност платформи за објављивање нелегалног садржаја или продају забрањених производа.

Није само Брисел незадовољан неограниченим растом моћи џинова интернета. Доњи дом америчког Конгреса, у којем доминирају демократе, закључио је у извештају прошле седмице да су они злоупотребили тржишну надмоћ да намећу неповољне уговоре, наплаћују огромне провизије и извлаче вредне податке од појединаца и фирми које се на њих ослањају.

Као решење је предложена измена закона о монополу и распарчавање компанија које користе доминацију у једном сектору своје делатности да нанесу штету ривалима у другом сектору. Републиканци то не подржавају и нису стали ни иза извештаја, али демократе се надају да ће ови предлози бити озбиљно размотрени уколико на предстојећим избoрима победи Џо Бајден.

Коментари2
bd16c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
U Evropi mozda i bude nesto od toga, ali u Americi nema sanse - tamo je novac BOG u politici, a para vrti gde burgija nece...
Zeljko Adzic
Interesantan je postupak pred americkim Kongresom Gugla,Epla koji su hteli prolongirati sopstveni novac po ugledu na Bitkoin koji je spekulativ a ove kompanije imaju pokrice u ogromnim profitima...i to je dokaz da ne veruju dolaru a izmakli se kontroli i USA.Takve kompanije su kanceri danasnjice.Izbegavaju poreze a za njih placa srednja klasa.A nisu jedine internacionalne kom. koje tako rade.Ikea svake godine premesta centralu...u zavisnosti od visine poreza.Od koga je Trump ucio?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља