Имунитет крда настаје тако што се већина људи спонтано зарази болешћу (70–90 одсто), те се болест више не може ширити јер је покидан ланац заразе. Све у свему, праисторијски метод из доба пећинских људи који је неандерталце или касније Маје вероватно коштао опстанка.

Многи су се запрепастили када су Британци и Швеђани предложили управо то као решење пандемије изазване вирусом корона. Међутим, недуго затим управо ту методу читав свет је прихватио као решење, само је унеколико измењен термин – „епидемија ниског интензитета” – како се не би оптеретили здравствени систем и економија, да не кажем профит. Било је то лако спровести, само је требало ублажити мере заштите.

Међутим, управо ту се крије опасност – перзистирање вируса на великом простору и у дугом временском периоду повећава шансу да вирус мутира! То не само да може обезвредити све напоре који се улажу у стварање вакцине, него постоји ризик да се потенцијално може развити далеко опаснији сој од ковида 19

Треба ли се на то гледати као на пораз медицине 21. века и/или пораз цивилизације човечанства уопште које се третира – а и понаша – као крдо?

Др Владо Зрнић,

специјалиста физикалне медицине и рехабилитације,

Градишка, Република Српска