петак, 04.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 27.10.2020. у 19:44 Тања Вујић

Руска флота чувала ирански танкер

Помоћу ратних бродова под командом Кремља Техеран је обезбедио своју испоруку нафте од заплене због америчких санкција
Иран­ски нафт­ни тан­кер у Пер­сиј­ском за­ли­ву (Фо­то EPA/Abe­din Ta­her­ke­na­reh)

Ирански танкер „Самах” спремио се ових дана за испоруку нафте на источном Медитерану другачије него његов претходник „Адријан Дарија”, којег су британски маринци у спектакуларној ноћној акцији запленили код Гибралтара 4. јула прошле године. Драматични сценарио – Врховни суд Гибралтара лане је одбио два узастопна захтева Вашингтона за пленидбу „Адријана Дарије”, потом је супертанкер са 2,1 милион барела нафте врлудао Средоземљем и коначно искрцао товар у сиријској луци Банијас – ове јесени је избегнут.

„Самах” је, наиме, средином октобра изабрао краћу руту – преко Суеца – за источни Медитеран. Након што је ушао у Средоземно море, танкер „Самах”, дужине 274 метра, искључио је транспондер (уређај који сателитским преносом података прецизно указује на локацију и дестинацију брода), чиме је, у поморском жаргону, постао „невидљив”. Кретање „Самаха” од Ормуског пролаза до Црвеног мора и Медитерана будно су дотад пратили бројни заинтересовани актери.

„Расположиви материјал указује да је ’Самах’ пловио ка Сирији, и то у пратњи два руска ратна брода, од којих је један разарач”, навео је Војнопоморски институт САД на свом сајту.

Сателитска осматрачница на коју се позива Војнопоморски институт САД снимила је покрет руског ратног брода „Академик Пашин” из приобаља јужне Сирије ка Суецу, баш у време пристизања „Самаха”. „Пашин” и „Самах” изгледа да су се састали средином октобра, јер су на снимку једног комерцијалног сателита у пролазу виђени како скупа плове ка северу Сирије. Према том снимку, „Пашин” и „Самах” нису били сами. Наиме, „леђа” овом несвакидашњем бродском двојцу држао је – показују сателитски снимци – руски разарач „Академик Кулаков” из класе „Удалој”. Брод налик „Самаху” виђен је потом 17. октобра ујутру надомак петро-терминала у луци Банијас. Ту негде, „Пашин” је запловио на запад, ка Грчкој, кажу посматрачи.

Разарач „Кулаков” остао је надаље ван радара ових извора. Након овог путешествија, руска морнарица објавила је вести о маневрима на пучини код Сирије, чији је циљ, како је наведено, да се заштити „несметани пролаз цивилних бродова”. У оквиру тих маневара изведена је и симулација превенције командоског напада с подморнице на цивилни брод.

Западни стратези уочавају новину у овој пловидби „Пашина”, „Самаха” и „Кулакова”. Руска војнопоморска пратња за ирански танкер први је такав случај сарадње Москве и Техерана у региону источног Средоземља. Уколико тај првенац постане пракса, командоска дејства против испорука нафте режима под америчким санкцијама постаће компликованија тема, сматрају западни експерти.

У међувремену, колико нафте ће Иран успети да испоручи Сирији и другим евентуално заинтересованим купцима, загонетка је. И због „сенке” руског разарача, и због недавне одлуке САД да унилатерално заведе нови круг санкција Ирану, овог пута против његовог финансијског система, и 11 страних спољнотрговинских фирми осумњичених да посредују у петро-извозу Техерана.

Четврти извозник у саставу ОПЕК-а, с тапијом на највеће глобално налазиште природног гаса (које у Персијском заливу дели с Катаром), Иран је у првом полугођу 2020. извозио око 800.000 барела нафте дневно, откривају подаци америчке поморскоинформативне компаније „Танкер трекерс”. У септембру, ирански извоз нафте скочио је на 1,5 милиона барела (почетком 2018. производили су 3,8 милиона барела дневно), тврди исти извор.

Ко су купци? Званично – нема их.

Изузев одскора Венецуеле, која је, упркос свему, примила низ баснословних товара иранске нафте преко Атлантика.

Незванично, иранска нафта редовно стиже у близину ирачке луке Ел Фав, где се разним техникама меша с домаћим црним златом и затим продаје расположеним муштеријама, наводи „Волстрит џорнал”. На Западу отворено сумњају да Кина под изнуђено повољним условима већ месецима – након увођења америчких санкција – обилато купује иранску нафту. Кина и Иран су, иначе, ове године склопили уговор о петро-сарадњи за наредних четврт века. Незванични извори блиски иранском министарству нафте тврде да је Пекинг од Техерана од 1. јуна до 21. јула ове године купио 8,1 милион барела сирове нафте техником претовара сировине „с брода на брод”, јавља арапски портал „Ашарк ел Авсат”, чије је седиште у Лондону. Пекинг одлучно пориче ову тврдњу о баснословним претоварима нафте „с невидљивог на невидљиви” брод.

Коментари4
26eef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

naivna
Nije mi jasno kakve tu ima koristi Rusija?
Мр Радомир Шћепановић
Тако и треба! Свако нека продаје оно што има!
Леон Давидович
Морају се снаћи како би се колико толико заштитили од америчких санкција. Срећом није цео свет амерички полтрон.
Dusan T
U ovo vreme nije nista neobicno da se pomorski saobracaj stiti od piraterije. Britanska imperija je nastala na drzavno sponzorisanoj pirateriji u Karibima. To je u anglosaksonskoj krvi, tako da nije nista neobicno da je sprovode i njihovi prekomorski naslednici.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља