среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 27.10.2020. у 22:21

Одакле потиче породица Стевана Мокрањца

Цр­ква у Мо­кра­њи (Фо­то С. Пе­тро­вић)

Сваке године на „Мокрањчеве дане” крајем септембра поштоваоци Стевана Стојановића Мокрањца одлазе у село Мокрању на натпевавање хорова. Ове године тога није било због епидемиолошке ситуације. Подсетимо се порекла великог српског композитора.

Стеван Мокрањац (9. јануар 1856–28. септембар 1914), рођен је у Неготину. Преци су му из села Мокрање. Село је добило име по влажном земљишту на коме је подигнуто. Насељено је од 1723. године. Услед турског зулума, народ је бежао преко Дунава у Влашку. Тај испражњени простор насељавају Срби са Косова и из Старе Србије. Избегло становништво, које је живело преко Дунава, на те просторе враћа се у доба Обреновића. Тада се село звало Миланово, а 1903. године му је враћено старо име.

Родоначелник породице Стевана Стојановића Мокрањца је Марко који се у Мокрању доселио из Прилепа 1780. године. Бавио се обрадом камена, као и механџијским пословима. Породица Стојановић у Мокрањи се помиње само једну генерацију, јер су се потомци преселили у Неготин.

Мокрања је од првога насељавања имала цркву. Садашња црква подигнута је на пропланку. Посвећена је Светој Тројици, а њена градња завршена је 1872. године. До крова је висока 13. метара, а са звонаром 23 метра. Црква је имала црквени хор у периоду од 1903. године када је у селу свештеник био Живојин Станковић. Певали су целу литургију. Гостовали су у Београду и на двору краља Петра.

Између два светска рата Мокрања је било једно од најбогатијих села у Крајини. Куће су биле раскошније него у Неготину. Виноградари су, поред трговаца, били најимућнији становници Крајине. Међутим, са индустријализацијом у селу су остајали стари и изнемогли, тако да су многа огњишта угашена.

У селу постоји неколико извора квалитетне пијаће воде. На два километара од села су Мокрањске стене. Кроз село протиче Мокрањска река која се улива у Тимок.

Слободан Т. Петровић, Кладово

Коментари4
8f30e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

неготинац
Отац С.М.је био из Мокрања а мајка из Сикола одакле је била и Чучук Стана.Сва насеља у и око Неготина се први пут у писаним изворима помињу за време турске владавине као део Видинског пашалука.Да су ови крајеви били насаљени одвајкада доказ су и насеља из Византијског доба(Егета,Ад Аквас)као и постојање локалитета из тог доба(Шаркамен).Прича о насељавању свих села придошлима са Косова је само делимично тачна.И у првој и другој сеоби Срба највећи део је отишао у Војводину тј,тадашњу Аустрију.
Miloš Obradović
Koliko ja znam Mokranje je sada vlaško selo.
PRADEDA
Uvek i bilo,ceo kraj,osim ponekih sklanjanja od raznih nedaca.
Грујица
Хвала господину Петровићу на уложеном труду око овог информативног чланка.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља