среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 27.10.2020. у 22:24

О девастирању села, депопулацији и борби против „беле куге”

(Фото А. Васиљевић)

Српском народу, између осталог, и због вишедеценијског пропадања пољопривреде, депопулације и девастирања села, као некадашњих главних „резервоара” позитивних популационих трендова, прети авет „беле куге”. „Политика” је више пута писала о томе, а осврнуо бих се на упозоравајући чланак новинара Горана Волфа „Одумирање Србије на сеоски начин” објављен још 9. августа 2018, као и на три текста Катарине Ђорђевић – о смањењу броја деце у Србији, о томе како се неке земље у Европи боре против „беле куге” и о стамбеним кредитима и ваучерима за младе породице са децом – објављена 11. октобра 2020. године.

Најпре да укажем на реченицу из текста г. Горана Волфа, који сматра да би у циљу оживљавања села требало „у брдско-планинским крајевима законским решењима омогућити доделу напуштених имања младим брачним паровима на коришћење уз финансијске и друге бенефиције”. Прво, исти услови требало би да важе за младе брачне парове и у равничарским крајевима. Друго, напуштена имања требало би најпре понудити онима чијим је прецима земља припадала, под условом да се врате на село и да обрађују та имања. Треће, требало би основати мале агенције за брачно посредовање за сваки округ у Србији – агенције официјелних државних, српски речено, проводаџија или наводаџија за бројне неожењене сељане. Споменимо само да у Русији и Белорусији, а вероватно и у Украјини, има више више жена него мушкараца.

Нажалост, у историји некадашње Југославије и потоње државе Србије, сем две аграрне реформе – једне у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца, друге у Демократској Федеративној Југославији – нису предузимане друге корените, дубоке и комплексне мере за спречавање депопулације. Напротив, „пролетаризцијом” земљорадника и њиховим стихијским миграцијама у градове уништавана је пољопривреда што је резултирало девастирањем и депопулацијом села.

Тек је влада којој је истекао мандат – а имала је министра, то јест министарку за демографска питања, без портфеља – почела озбиљније да се ангажује на популационој политици. Наравно, ако би било и основано, као што се прича, посебно министарство за ту проблематику оно неће моћи само тиме да се бави. Свој допринос, уз државне управе и локалне самоуправе, као и до сада, морали би дати и Министарство за регионални развој и Министарство пољопривреде, али и друга – привреде, финансија; за рад, за спорт и омладину, за образовање, за културу, трговину, туризам... У ствари, у решавање проблема депопулације мора се укључити целокупна нова влада, јер ће – у супротном – српски народ, у својој матичној држави, Републици Србији, највероватније нестати најдуже за око век и по. Али, не мора бити тако.

Својевремено нас је академик Милош Мацура, етнограф, етнолог и антрополог, учио да је могуће да се наш народ, као и други народи, регенерише. Он је годинама апеловао да се формира посебно тело које је он, чини ми се, називао министарством за обнову српског народа. Такође, указивао је да народ може да се обнови у току једног века, уколико три генерације, то јест три поколења – деда, син и унук – имају по троје деце.

Ако у наредним деценијама све владе Републике Србије буду озбиљно, предано и темељно радиле у борби против „беле куге”, то јест на репопулацији српског народа и већине националних мањина, сматрам да бисмо – у духу речи песника: „Деца нам се рађала!” – могли доћи до „зелене гране”.

Миодраг Цветић, историчар

Коментари8
7d769
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragos
Са увођењем пореза на штале, шупе, тенде, бунаре ће се села у Србији час посла испразнити. Посао ће да обаве порезници, извршиоци, нотари, судије...... По завршетку тог процеса (очас посла) почиње настањивање, дотирање и субвенционисање новонасељених миграната. Час посла ће српска села да оживе. Мигранти воле децу и умеју да их праве. Додуше, мораће да се укине префикс: СРПСКА али ће уз здушну помоћ власти села у Србији оживети.
Petar Kleba
"Девастирање"?! од енглеске речи devastation. Имамо ми и лепше српске речи, попут, уништавања, опустошења, опадања, пражњења...
EvGenije
Uskoro će se selo oporaviti. Sve će to novi ministar, mladi Krkobabić, da reši. Obećao je da će se i lično angažovati na povećanju natalita u seoskim sredinama, tj. na povećanju broja seljaka u Srbiji.
Ponosni tata dva malisana
Spustanje cene obuce, odece, kozmetike i opreme za bebe i malu decu za pocetak, hvala. To bi dosta pomoglo porodicama radnicke i srednje klase Srbije.
Иван Грозни
Снови о некаквом масовном повратку младих на село су бајке и ништа више. У развијеним земљама пољопривредом се бави свега неколико процената радне снаге. Србија је као и скоро све европске земље прошла тзв. демографску транзицију. Чак и Кина улази у демографске проблеме. Западне земље су богате и недостатак радне снаге решавају "увозом". Из Србије млади људи беже, тако да ће проблем старења становништва бити све већи. У Србији нису хтели да остану чак ни мигранти из Африке и Азије.
Драган
"Сваке године Београд добије 6-7 хиљада нових становника, а Нови Сад око 2 хиљаде. Одакле долазе ти људи?" Верујем, углавном из Црне Горе и Републике Српске, колико ја као Београђанин примећујем по нагласку. Није проблем, млади људи траже запослење. Не знам о ком "точку историје" говорите јер ја сам навео примере људи који не одлазе на село само због економије/ напретка. Шта више, исто тако доста младих порпдица из САД и Аустралије почињу "off the grid living" баш зато што желе напредак.
Иван Грозни
@Драган Нити грешим, нити сам злонамеран. Статистика је неумољива. Сваке године Београд добије 6-7 хиљада нових становника, а Нови Сад око 2 хиљаде. Одакле долазе ти људи? Из мањих градова и са села. Не постоји земља која се развила окрећући точак историје у назад и враћајући се пољопривреди. Од пољопривреде данас живе земље трећег света. Наравно да нам је потребна пољопривреда да се прехранимо. Али пољопривреда нас не може довести на виши ниво развијености.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља