петак, 04.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 30.10.2020. у 18:00 Мухарем Баздуљ
ПОГЛЕДИ

Орочено, часна пионирска

Нова влада Ане Брнабић можда и јесте орочена, али СНС савршено једноставно може да изабере нову у пролеће 2022. и без нових избора. Може у сваком тренутку да избаци из владе СПС и СПАС, па парламент одједном неће бити без опозиције

Гостујући на ТВ Хепи 21. марта 2016. тадашњи премијер Србије Александар Вучић је изјавио: „Не пада ми на памет да се кандидујем за председника”. Нешто више од четири месеца касније, у изјави за Танјуг, Вучић каже: „Ипак, зарад грађана Србије, поновићу по хиљадити пут: не пада ми на памет да се кандидујем на председничким изборима и свакако нећу бити председник Србије”.

Непуне три недеље касније, у расправи с председником Српске радикалне странке Војиславом Шешељем, у Народној скупштини, Вучић поручује: „Што се тиче председничких избора, кандидоваћете се ви, господине Шешељ, баш онако како ја нећу, и то обојица знамо. Тако да знам ја вас добро, као што и ви мене знате. Господине Шешељ, знате, за разлику од других, ја сам сваки дан, не да будете случајно у руководству, сваки дан сам 15 година провео с господином Шешељем и добро га знам и знам када је озбиљан, а када није. Тако да то што је рекао да неће да се кандидује, то мачку о реп обесите. Кандидоваће се и те како. Као што сам рекао, ја се нећу кандидовати. Хвала вам најлепше и срећан вам рад.”

Напослетку, таман пре четири године, средином октобра 2016, малтене уочи почетка кампање за председничке изборе, током панел дискусије у оквиру Београдског безбедносног форума, Вучић изјављује (а Бета преноси): „Кажу – глупи Вучић жели да победи на председничким изборима, а ја се нећу ни кандидовати.” Ипак, како је познато, на самом крају 2016. године, Вучић је почео да даје изјаве у којима више није у потпуности оповргавао могућност кандидатуре, да би се почетком наредне године и званично кандидовао за председника Републике.

Чему подсећања на ову већ стару причу? Разлог је једноставан. Оно нам открива како је Вучић одредио политички ток 2016. године. Инсистирањем на тези да се он неће кандидовати, имплицитно је поручивао да ће кандидат Српске напредне странке за место председника поново бити Томислав Николић, нарочито јер је имао и уставно право на реизбор, да и не говоримо о чињеници да је управо његова победа на председничким изборима над Борисом Тадићем 2012. службено означила „крај петооктобарске републике”, односно преузимање највећег дела колача власти од стране бивших радикала.

После избора 2012, дотадашњи владајући коалициони партнери, листе окупљене око ДС-а и СПС-а, и даље су могле да формирају већину, али је Николићева победа променила моментум. Имало је, дакле, и унутар логике неког политичког фер-плеја, смисла очекивати да Томислав Николић буде председнички кандидат. Из перспективе опозиције, а и у контексту истраживања популарности, Николић је био кандидат кога је могуће победити. Кад је Вучић објавио да се ипак кандидује, опозиција као да се унапред предала, упркос великој емотивној инволвираности дела јавности у кандидатуру Саше Јанковића.

У овом контексту, има нечег прилично наивног у потпуно беспоговорном прихватању Вучићеве најаве о новој влади „ограниченог трајања”, коју ће, осим СНС-а, чинити и СПС и СПАС, уз извесност ванредних парламентарних избора најкасније до 3. априла 2022. године, заједно с председничким и београдским, пошто ће бити реч о „реформској влади за тешко време, и зато ограниченог трајања, да се нико не би опустио”. Аналитичари, представници опозиције, коментатори – сви су, као, савршено неизненађени таквим најавама, које још и проглашавају доказом за „тријумф бојкота”, уз пригодне мантре „не може ипак парламент без опозиције”, „мора Вучић да погура београдске изборе, пошто су му они најризичнији”, и тако даље.

С једне стране, то, наравно, може све и да буде тако, али важно би било имати на уму да и – не мора. Нова влада Ане Брнабић можда и јесте орочена, али СНС савршено једноставно може да изабере нову у пролеће 2022. и без нових избора. Може у сваком тренутку да избаци из владе СПС и СПАС, па парламент одједном неће бити без опозиције. Што се тиче београдских избора, њих ће Вучић свакако „погурати” председничким, тако да су му парламентарни у том смислу чист вишак.

За њега је, међутим, ова увереност целе јавности да су парламентарни избори практично на прагу – чист добитак. Ако се испостави да опозиција није имала времена за консолидацију, избори ће се можда и одржати у пролеће 2022, а ако помисли да је тренутак за парламентарне изборе ипак лош, увек може да каже: Стрпите се још две године. У политици је као у шаху: ако ти не мислиш даље од једног потеза унапред, најгора грешка коју можеш да направиш је да претпоставиш да ти је и противник такав.

Писац и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари5
a1c44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zdravko logika
Ima nade za ovu zemlju , dok ima ovakvih mladih , pametnih ljudi koji smireno mogu , i smeju da iznesu svoje misljenje , bez obzira kakvo je ono .
Miroslav Mirković
Muharem Bazdulj za predsednika.
Goran Bras
Hahaha,duhovito i vispreno kao i uvek !
Станиша Младеновић
Паметно као и увек збори Баздуљ, али није се запитао, ко још увек верује нашим политичарима, па још на часну реч?
Draskone
Ovaj sjajan publicista i mladi književnik , koji je pored mnogo knjiga na engleskom, i sijaset drugih knjiga, a što mu beše i fakultetska obaveza, izgleda vešto čita i i ljude. A posebno političare. Za njega su lako štivo. Ova neočekivana odluka Aleksandra Vučića je sročena tako da pokriva razne opcije. Upravo to je nešto na šta ukazuje gospodin Bazdulj.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља