недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 28.10.2020. у 10:21 Гордана Крајачић

Бурни пасажи и хитри прсти

На деветом Београдском „Шопенфесту” највећи утисак оставиле су две младе пијанистикиње Ива Вуковић и Анђела Динић, још студенткиње
Ива Вуковић и Анђела Динић (Фото Шопен фест)

У две вечери Београдског „Шопенфеста”, деветог по реду, чуло се петоро уметника, првог дана у Скупштини града, а другог у Коларчевој задужбини. Директорка фестивала Миленија Рељић подсетила је присутне да се у претходних осам година чуло више од пет стотина младих извођача и тридесетак реномираних пијаниста на овом фестивалу, а публици се обратио на течном српском језику и нови и млади амбасадор Пољске у нашем граду, Рафаел Перл.

Највећи уметнички утисак оставиле су две младе пиијанисткиње, још студенткиње Факултета музичке уметности у Београду, Ива Вуковић и Анђела Динић.

Двадесетогодишња Ива Вуковић из класе изванредног пијанисте Александра Сердара, која је прошле године с правом проглашена за најуспешнијег студента у претходној школској години, имала је, као и сви учесници фестивала, једно од Шопенових дела; била је то обимна Фантазија у еф-молу опус 49, са бурним пасажима дуж читаве клавијатуре и уз моћну акордику, али и веома речит piano, на чему је увек и сам инсистирао на својим реситалима и њен велики учитељ, маестро Сердар.

Представила је и Хинестерине Три аргентинске игре опус 2, које врло ретко можемо да чујемо код нас (имале су их на репертоару пијанисткиње Невена Поповић и Алиса Бешевић), где су њени изванредно хитри прсти са глисандима кроз које се ипак провукао јужноамерички ритам – дошли до изражаја.

Тежиште њеног програма било је у Бетовеновој Валдштајн сонати у Це-дуру опус 53 у коју је уронила психолошки рафинирано, следећи и њен поетски фрацуски назив – „Аурора” и сама озаривши маштовите теме почетних ставова, али и јасно осмишљавајући типично Бетовенову акцентуацију и низ других речитих детаља.

Иванина колегиница са Факултета музичке уметности Анђела Динић била је ђак генерације у Музичкој школи „Станковић” и сада је са својих тек деветнаест година најмлађи студент у својој, четвртој години.

У класи је такође изврсне професорке Лидије Станковић. Анђела је донела једно заиста анђеоско представљање Моцартове Сонате у Еф-дуру KV 332 у којој је велики познавалац његових партитура Алфред Ајнштајн нашао сличности са сонатама Јохана Кристијана Баха, а Анђела ју је интерпретирала динамички нежно и уз сублимисану педализацију, са пенушавим трилерима у лаганом ставу и незадрживим тонским бујицама у финалу.

Дала је и потпуно бајковито урањање у један од ставова свите из балета „Крцко Орашчић” и у драматично расутим октавама Шопеновог Трећег Скерца у цис-молу опус 39.

Из Сједињених Америчких Држава у свој родни град дошао је пијаниста Марко Ступаревић заједно са виолончелисткињом Кајлом Херман, те сам очекивала да ћемо чути ретко извођену једину Шопенову чело-сонату у ге-молу опус 65, али они су интерпретирали његове две споре етиде у транскрипцији Александра Глазунова, које су укључиле дуга певљива легата гудачког инструмента.

Марко је дошао са бизарним програмом који је укључио Прелид и Ноктурно за леву руку и Пету сонату у Фис-дуру опус 53 Александра Скрјабина и „Острво радости” Клода Дебисија у коме се није осетила експлозија страсти најсрећнијих тренутака које је композитор преточио у ноте описујући љубавне тренутке са вољеном женом.

Из Шопеновог опуса одабрао је прве две баладе – прву је Лист окарактерисао као „одисеју духа”, Шуман ју је сматрао генијалном, а Алфред Корто је похвалио њену „раскош хармоније и рафинираност језика”. У врло скромном виђењу (замагљеном и меморијским испадцима) ове сјајне особености Шопенове пијанистичке палете нису дошле до изражаја.

Ни двојица пијаниста у Коларчевој задужбини нису оставила дубљи утисак!

Милош Павловић, ванредни професор на Факултету музичке уметности, свирао је поетски али са много импровизованих нота које сигурно не би дозволио својим студентима ни на часовима, чиме је затамнио чак и дивне ехо-ефекте и треперавост трилера у Скарлатијевим сонатама и напета одлагања каденце у почетном ставу Хајднове Сонате у Ес-дуру.

Потпуно недопустиво сасвим је замаглио све што се догађало мимо дисканта у Првој Шопеновој етиди, тзв. „Харфеној” из опуса 25, а лишио је прецизности и раскошна арпеђа у обе руке у последњој етиди из овог опуса.

За разлику од њега Невен Шобајић свира прецизно, одмерено, показујући да до детаља познаје сваки мотив (а и предаје на Универзитету у Бијељини читав низ предмета – клавир, историју, теорију пијанизма, познавање литературе и читање с листа).

Доиста је Бахова Четврта партита у Де-дуру са свих седам ставова беспрекорно и меморисаних и интерпретираних показала одлично владање формом, различитост а и узајамну кохерентност међу ставовима, али код последње (треће) Шопенове Сонате у ха-молу опус 58 недостајало је „оно мало душе”, оне романтичарске емфазе па и личног печата по коме би се његова интерпретација памтила и заволела.

Све је било крајње коректно, одлично меморисано, технички беспрекорно – али превише рационално!

Коментари0
30d2b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља