У источном Средоземљу ништа ново: Турска је одлучила да продужи истраживања нафте и гаса у спорним водама, недалеко од грчког острва Родос. Тамо се већ налази брод „Оруч реис” и за сада неће бити враћен у земљу, као што се то најављивало, откривају локални медији. Земље у региону то доживљавају као нову провокацију Анкаре.
На састанку у Никозији, лидери Египта, Републике Kипар и Грчке – председници Абдел Фатах ел Сиси и Никос Анастасијадис и премијер Kиријакос Мицотакис – усвојили су декларацију у којој оптужују Анкару да у Медитерану крши међународно право.
„Ми позивамо Турску да прекине провокативне акције и да с Републиком Kипар за преговарачким столом разграничи поморске зоне”, навели су они.
„Те оптужбе су неосноване. Ми ћемо наставити одлучно да штитимо наша права и права кипарских Турака. Те земље морају да се ослободе максималистичких захтева и непријатељских ставова према Турској”, речено је у МИП у Анкари, која инсистира да у преговорима учествује „држава” коју су на северу подељеног острва прогласили тамошњи Турци.
У Атини су у мобилном стању, док у Бриселу и Вашингтону говоре о „провокацији Анкаре” и озбиљној ескалацији напетости између две суседне, на папиру савезничке земље, чланице НАТО-а.
„Једнострани потези Турске су за жаљење”, речено је на недавном самиту земаља Европске уније, које су позвале Анкару да „повуче брод како би се смањиле тензије у Медитерану”. Више земаља, пре свега Грчка и Република Kипар, траже да се Анкари уведу санкције, али тај предлог засад није прихваћен, пошто се у Бриселу очигледно страхује да би то могло да изазове потресе на стратешки важном југоисточном крилу НАТО-а, где Турска има значајну улогу. Kриза у Медитерану поново ће се наћи на дневном реду самита 27 земаља ЕУ који се одржава у децембру, најавио је председник Европског савета Шарл Мишел. Уколико се Турска у међувремену не повуче из спорних вода, тада ће се, како се најављује, разговарати и о увођењу конкретних санкција Анкари.
На оптужбе Атине и Никозије у Анкари отворено прете: „Даћемо Грцима одговор какав заслужују”, изјавио је недавно председник Реџеп Тајип Ердоган, али није открио шта би то у пракси могло да значи. У Турској прете да ће и ЕУ добити „адекватан одговор” уколико подлегне притисцима Атине и уведе санкције.
„Позивамо Европску унију да буде фер у овом спору. У крајњој линији, ЕУ није механизам који одлучује о томе ко је у праву, а ко није”, истичу у Анкари.
У Стејт департменту су „снажно осудили” поновно слање турског брода у спорне воде, јер је то повећало напетост у Средоземљу. Вашингтон је позвао Анкару да „прекине провокације” и да одмах седне за преговарачки сто с Грцима. У Атини и Никозији се надају да би Бела кућа после предстојећих избора могла да одигра пресудну улогу у решавању кризе у Медитерану, као што је то два пута урадила у недавној прошлости.
Грчка и Република Kипар годинама не могу да постигну договор с Турском о поморском разграничењу у источном Медитерану. Тај спор се заоштрио после открића да се испод тог мора крију огромне резерве нафте и гаса, највеће које су у последње време откривене у том делу света. У Анкари сматрају да то природно богатство припада и турској мањини која је на северу подељеног Kипра прогласила своју државу, коју досад нико није признао. Турска ратна морнарица већ дуже време не дозвољава влади у Никозији да обавља подводна истраживања у својој економској зони, иако је Република Kипар пуноправни члан ЕУ и УН.
Полазишта две стране су засад непомирљива. Турска је за повлачење граничних линија економских зона од копна до копна, док у Атини сматрају да се при томе не могу мимоићи ни велика грчка острва у Медитерану. Две стране имају опречне ставове и кад је реч о ширини територијалних вода око острва: Грчка је за дванаест, а Анкара за шест наутичких миља. То изазива спор и око ширине ваздушног простора.
Турска је у Средоземљу крајем прошле године повукла још један изазивачки потез: исцртала је поморске границе с владом у Триполију, која контролише само западни део подељене Либије. Она је притом заобишла Kрит и друга грчка острва као да не постоје. То је изазвало критике, не само у Атини, него и у Никозији, Kаиру и Тел Авиву, престоницама земаља које такође полажу право на то енергетско богатство.
