четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 28.10.2020. у 21:21 Катарина Ђорђевић

Половина родитеља у Србији батинама „васпитава” децу

Одрастају уз корону, неки и без љубави ближњих (Фото Н. Марјановић)

Готово половина родитеља у Србији и даље верује да је „батина из раја изашла” и примењује такозвано насилно дисциплиновање малишана, док је у ромским насељима стање још горе јер тамо, нажалост, чак 67 одсто очева и мајки физички кажњава своју децу. Дечји додатак прима свако треће дете у Србији – најмањи проценат малишана који добијају социјалну помоћ живи у Београду, док у ромским насељима чак 77 одсто деце добија финансијску помоћ државе. Деца из најсиромашнијих и од окружења најискљученијих породица заостају за својим вршњацима у здравственом погледу, учењу и приступу дигиталним садржајима.

Србија јесте остварила напредак у неколико кључних области за развој детета, као што су похађање предшколског образовања и дојење искључиво мајчиним млеком, али и даље забрињава број дечјих бракова и физичко дисциплиновање деце, говоре подаци из најновијег шестог Истраживања о вишеструким показатељима положаја жена и деца у Србији (МИКС 6), које је урађено у сарадњи Уницефа, Републичког завода за статистику, Популационог фонда Уједињених нација и делегације Европске уније у Србији.

Како је на јучерашњој конференцији за новинаре истакао Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику, МИКС истраживање се ради на сваких пет година и представља најсвеобухватнији извор података о положају жена и деце у нашој земљи. Шесто истраживање рађено је у периоду од септембра до децембра прошле године и обухвата две студије – једна је рађена на репрезентативном узорку од 8.100 домаћинстава из опште популације, а друга на узорку од 1.934 домаћинства у ромским насељима.

– Србија је прешла дуг пут у превазилажењу неједнакости. Већина деце остварује своја права свеобухватним ширењем социјалних услуга. Питање како доћи до најугроженије и најискљученије деце често представља највећи изазов, али и најважнији корак на том путу. Највећа вредност МИКС-а је у томе што у петогодишњем интервалу прати процесе и идентификује трендове, како негативне, тако и позитивне. Влада, привреда и цивилно друштво сада имају јасну слику где је потребно усмерити деловање да би се ранији успеси искористили као основа за даљи напредак и повећала улагања са циљем смањења неједнакости – мишљења је Дејана Костадинова, директорка Уницефа у Србији.

Подаци изведени из најновијег Уницефовог истраживања говоре да највећи напредак у ромској заједници представља чињеница да је смањена смртност одојчади и деце до пете године живота, а удео деце која су обухваћена обавезном вакцинацијом порастао је са 44 одсто, колико је био 2014. године, на 63 процента. Охрабрује податак да је у претходних пет година практично дуплиран број ромских девојчица које похађају средњу школу – са 15 на 29 одсто. Међутим, средњу школу похађа свега 28 одсто ромске деце тог узраста – 15 одсто њих је и даље у основној школи, док 57 процената ромских тинејџера уопште не иде у школу. Број дечјих бракова је и даље висок, више од половине жена у ромским насељима старости од 20 до 24 године ступа у брак пре пунолетства, а 16 одсто њих и пре 15 године живота. Забрињава и висок проценат родитеља који васпитавају своју децу уз помоћ насилних метода.

Аутори истраживања о вишеструким показатељима положаја жена и деце у Србији констатују да је у општој популацији дошло до значајног пораста мајки које бебе хране искључиво својим млеком. Наиме, у 2019. години четвртина деце узраста до пет година била је искључиво дојена, док је пре пет година та стопа била само 13 одсто. У ромским насељима, међутим, само осам процената беба је храњено искључиво мајчиним млеком. Стопа имунизације деце у општој популацији остала је готово иста као и пре пет година и износи 80 одсто.

Ђаци који живе у најсиромашнијим домаћинствима код куће имају неупоредиво мање књига него њихови вршњаци. Само половина најсиромашније деце код куће има три књигe или више, а само једно од петоро најсиромашнијих малишана има рачунар или таблет, у поређењу са 97 одсто деце из богатијих породица.

Једна од највећих разлика између жена у општој популацији и жена у ромским насељима је број деце – док стопа фертилитета у општој популацији износи свега 1,6 процената, просечна Ромкиња рађа 3,5 деце. Највећи број жена у Србији рађа између 30. и 34. године, док жене у ромским насељима у породилиште улазе целу деценију раније – између 20. и 24. године.

Коментари52
98e97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Predrag Klincov
Protiv batina sam. Jednom sam udario dete po pantalonicama šakom i krivomi je. Držati se principa ne nasilja. Ljubav i poštovanje.
dragos
Нулта толеранција! Педагошка ћушка је злочин против човечности. Када моје трогодишње дете по пети пут покушава да гурне прст у штекер а кад му ја после 4-тог објашњавања и указивања на опасност ударим ћушку по задњици ја сам ЗЛОЧИНАЦ и следи ми центар за социјални рад, одузимање детета, укидање родитељског права..... Законе на ту тему намећу НВО, ЛГБТ удружења и разне организације у којима је мањак родитеља. Наше друштво се дефинитивно одрекло здравог разума те се не треба чудити како нам иде!
Дрић
Пресука сам 50 година. Мајка и отац ме никад нису тукли. Ама баш никад. Жао ми је и мислим да су то требали урадити безброј пута. Ваљда бих нешто позитивније урадио у животу од овога што сам урадио сам без батина.
Milan pcelar
Da su srbski novinari dobijali batine kao deca, ne bi nam novinarstvo ovako izgledalo !!
Мома
Очигледно да батине заговарају они који их никада нису добијали. Ја сам један од оних који и је добијао и зато сам против. Не да нисам захвалан већ осуђујем своје родитеље због себичности недостатка родитељске љубави који никада нисам осетио. Не да нисам постао бољи већ мислим да сам много мање успешан него што бих био. Данас имам 65 година и још увек ме то боли и ствара психичке проблеме. Писцу текста свака подршка.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља