петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 29.10.2020. у 11:02

Да ли је Трамп поново фаворит Кремља

Председници Русије и САД на самиту Г20 прошле године (Фото EPA-EFE/MICHAEL KLIMENTYEV/SPUTNIK/KREMLIN POOL)

Односи Русије и САД за време мандата актуелног председника Доналда Трампа достигли су још нижи ниво него пре 2016. године, што је у 2019. потврдио и руски председник Владимир Путин, рекавши да односи „постају све гори и гори”, тако да овог пута, за разлику од пре четири године, опредељење Кремља за овог или оног кандидата на изборима у САД није толико јасно и очигледно, наводи портал амерички-избори.

Иако је америчка обавештајна заједница у неколико наврата ове изборне године изашла са информацијом о поновном руском мешању у демократске процесе САД, пре свега кроз негативну пропагандну кампању против кандидата демократа Џозефа Бајдена, пре четири године за Кремљ, Трамп је био знатно другачији према „понуди на америчком политичком тржишту”, пише у анализи портала, преноси Танјуг.

Актуелни председник САД Доналд Трамп и као тадашњи кандидат, заступао је неконвенционалан приступ према америчкој спољној политици, који је, како се додаје, обухватао скептицизам према војном ангажовању у иностранству, као и довођење у питање НАТО пакта са америчким националним интересима.

Такође, Трамп је показао афинитет према руском председнику Владимиру Путину и спремност за побољшање односа али и већу сарадњу са Русијом.

За разлику од кандидаткиње на прошлим председничким изборима 2016. Хилари Клинтон, чији су ставови о америчкој спољној политици били традиционалистички и косе се са руским националним интересима, за Кремљ је био много повољнији избор Трампа уз одређену дозу оптимизма да ће нови председник 'практиковати оно што проповеда', иако је и даље било упитно како ће он заиста управљати САД када узме власт у своје руке.

Међутим, показало се да су Трампова администрација и Конгрес САД у протекле четири године предузели не само мере које су допринеле продубљењу супротстављености између Вашингтона и Москве, већ је Трамп то и поткрепљивао својом реториком тврдећи да 'нико није био оштрији' према Русији од њега.

САД су за време Трамповог мандата покренуле ограничену интервенцију у Сирији 2017. и 2018, увеле додатни сет санкција Русији, противиле се Северном току 2, наоружавале украјинске власти, а и, истиче се, повукле су се из Споразума о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ) у 2019. години.

Заправо, пракса је показала да Трампова спољна политика садржи елементе „промене и континуитета”, док иста амбивалентност постоји у односу према Москви, иако је сам Трамп наставио да говори о жељи да побољша односе са Русијом.

С друге стране, од кандидата за председника из редова демократа, Џозефа Бајдена, који је Путина назвао диктатором, не може се очекивати да ће бити фокусиран на изградњу добрих личних односа са руским колегом, али је најавио спремност за сарадњу са Москвом „у областима од заједничког интереса двеју земаља”.

Један је свакако и контрола наоружања, у којој одлука Трампове администрације о повлачењу САД из Споразума о нуклеарним снагама средњег домета, ризикује да поново отвори врата трци у наоружању, стоји у анализи и додаје се да би то било прескупо за Кремљ, имајући у виду пад државних прихода Русије услед ниске цене нафте.

Упркос оштрој „антируској” реторици код Бајдена, Путин је навео спремност да се постигне договор и о продужењу трајања Споразума о смањењу стратешког наоружања из 2010. године, за који је предвиђено да истекне у фебруару 2021, мање од месец дана након инаугурације новог председника Сједињених Америчких Држава, закључује анализу портал амерички-избори.

Коментари2
9569d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matko
To je samo lažna dilema.
Muradin Rebronja
Napravili bi mu medveđu uslugu slično onoj kada je svojevremeno Šešelj " podržao" onog Josipovica. A "Kolindica" se onda upetljala ko pile u političku kučinu i tu je gde je sada.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља