петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 29.10.2020. у 13:56 Оливера Милошевић

Хоће држава сачувати макар експонате из Титове радионице у „Гоши”

Продаја музеја се не може спречити иако је реч о споменику културе
(Фото: С. Крагујевић)

Смедеревска Паланка – Продаја Старог музеја „Гоше”, познатијег као Спомен-радионица „Јосип Броз Тито”, очито се не може спречити упркос чињеници да је реч о споменику културе, јер Закон о стечају то омогућава и према њему чак ни држава нема право прече куповине. Ипак, надлежне институције су показале вољу да заштите макар експонате који се тамо, према неким причама, налазе још из времена када је млади Броз почео да ради у Гоши као машинбравар. Тим поводом у Смедеревској Паланци састали су се председник те општине, представници тамошњег музеја и архива, Музеја науке и технике Србије, Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву.

‒ Пошто је овде лекс специјалис у питању, ми не полажемо никаква права, што значи да покретни фонд који је у ингеренцији Музеја науке и технике, нажалост не потпада под Закон о културним добрима. Сада покушавамо да се договоримо о судбини компанијског музеја, да настави живот после више деценија. Музеј „Гоше” није само локални, значајан је за целу Србију и бившу Југославију, па чак и ван њених граница и зато не постоји ниједан разлог да не преживи тренутну ситуацију ‒ казао је Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике.

Осим да се заштите зграда и експонати, према речима Стевана Мартиновића, директора Народног музеја у Смедеревској Паланци, било је речи и о неком новом моделу очувања историје „Гоше” као нематеријалног наслеђа, што би у музеолошком контексту, како каже, грађанима могло да пружи много тога у културном, економском и туристичком смислу. Реч je о несвакидашњем примеру продаје-куповине културног добра, што зграда Спомен-радионице „Јосип Броз Тито” од 1982. године јесте. Осим овога, у стечајној маси могу се наћи и покретности унутар саме зграде, које се односе и на богату историју саме фабрике Гоша, самим тим на неки начин и развитка и обликовања Смедеревске Паланке, децидни су у паланачком музеју.

(Фото:Народног музеја у Смедеревској Паланци)

‒ Ми не можемо да утичемо на то да ли ће се неки објекат продати, то није наша имовина, али можемо као локална самоуправа да разговарамо са онима који продају или са будућим власником, да покушамо да та имовина која је тренутно у „Гошином” музеју тамо и остане или да је прихвати наш музеј, а та имовина има своју причу, традицију. Неки експонати су тамо од самог оснивања „Гоше”, па пре свега радницима дугујемо да то остане у Смедеревској Паланци ‒ рекао је Никола Вучен, председник општине.

Иако нису сигурни да ће Титова радионица бити продата на првој лицитацији 12. новембра, нови састанак заказали су пре тога како би договорили будућу стратегију, а требало би да присуствује и стечајни управник.

Тито 1926. године долази у Србију и запошљава се у фабрици вагона и гвоздених конструкција АД „Јасеница” у Смедеревској Паланци, која ће касније постати „Гоша”. На педесету годишњицу Брозовог доласка, 1976. године, Титова радионица претворена је у спомен-музеј, на улазу је постављена бронзана плоча са рељефним ликом Броза, рад Ота Лога. Извршени су обимни радови на сређивању, уведени нови садржаји, као и стална поставка старих алата и мобилијара у делу у којем је Тито радио.

Коментари7
f9343
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dado
Зар је могуће да модератори не дозвољавају ниједан негативан коментар о Титу? Опет питам чему музеј за Тита који је поделио Србију на покрајине, а од Хрватске није направио барем ни аутономну покрајину Истру? Такође злочини Титовог режима и прикривање усташких злочина над Србима, зашто да ћутимо о томе?
Леон Давидович
Тачно је да је Србија подељена на покрајине, али Србија пре тога није постојала у тим границама. У доба Краљевине Ју Србија не постоји као организациона јединица, она не постоји као идентитет, постојала је само као географски појам. Чак је после уведено да нема ни нација на попису већ се идентификују само по религијама, Срби су били конститутиван народ у Хрватско и противуставно деведесетих избачени. Италија је била фашистичка држава и такви народи су кажњени 1945. и откзд онда аутономија Ист
Леон Давидович
Ако је као што се види многима сметао Тито, зашто су им сметала предузећа. Одговорни људи на разним значајним радним местима гледали су само како да упропасте предузећа, а не како да их сачувају и оспособе за већу успешност.
Rudi Karužić
Ne bi me uopće čudilo da istope izložene stvari i od njih naprave spomenik Draži....
zoran
To i treba tj trebalo je odavno uraditi.
Gradjanin
Tito nije ni znao da ova radionica postoji, bila je namenjena sirokim narobnim masama. Kako je drug bio metalski radnik, tj. bravar, bilo je neophodno da se ideologija uvuce u svaku fabricku halu. Pored bezbroj vila, lovackih domova,spomen soba , jahti,brodova,vozova i kozna jos cega, ostala je samo ova mala radionica koju ce na kraju otkupiti na kilo. Sudbina diktatora je na kraju uvek ista.
Petrana
...nastavak.... biće kasno, jer, onda će ovo pristrasni shvatiti da su upotrebljeni, zloupotrebljeni i šutnuti, baš kao oni u Poljskoj 1980. demonstranti. Ne vidite datume: Broz u Ljubljani i sluti mu se kraj, demonstracije počinju u Poljskoj, na Kosovu, SFRJ se odbija refinansiranje... 2SR počeo u Poljskoj, nacisti Kosovo dali i priznali Veliku Albaniju. Isto i danas traže. Arapima se prodaju oranice. Broz je kraćeno od Brozović, kao i Popov od Popović, jer je Maria Hazburška to naredila.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља