недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 29.10.2020. у 18:02

Љубомир Симовић добитник награде „Деспот Стефан Лазаревић"

Љубомир Симовић (Фото: Анђелко Васиљевић)

КРУШЕВАЦ - Књижевни клуб Багдала из Крушевца доделиће 12. новембра у Свечаној сали САНУ у Београду награду Багдалин прстен „Деспот Стефан Лазаревић” за 2020. годину академику Љубомиру Симовићу за његово свеукупно књижевно дело.

Ову награду коју Багдала додељује од 1984. године добили су и до сада чланови САНУ Десанка Максимовић, Антоније Исаковић, Дејан Медаковић, Мија Павловић, Добрица Ћосић и Драгослав Михаиловић.

Како управа Багдале није у могућности због пандемије да организује уобичајену свечану академију у Крушевцу, додела награде ће бити одржана у Српској академији наука и уметности Београда.

Симовић је свестрани књижевник, аутор антологијских позоришних драма „Хасанагиница”, „Путујуће позориште Шопаловић”, „Чудо у Шаргану” и „Бој на Косову”, које се деценијама играју на свим позорницама Србије, где редитељи уживају да се поново суоче са непролазним вредностима ових драмских дела.

У образложењу за доделу награде жири је навео да дело лауреата припада самом врху данашње књижевности.

„Разуђеност његовог стваралачког опуса је вишеструка: од поезије, прозе, есејистике, драме, ликовне критике, путописа, превода, до приређивача многих научних зборника и других активности значајних за српску културу”, навели су чланови жирија.

Они подсећају да је аутор још давне 1958. године објавио прву књигу песама „Словенске елегије” и тада је српска књижевност „наговестила аутора који ће изворност и лепоту српског језика утиснути у своје најмоћније духовне плодове”.

Богат Симовићев опус настављен је збиркама „Весели гробови” (1961), „Последња земља” (1964), „Шлемови” (1967), „Видик на две воде” (1980), „Десет обраћања Богородици Тројеручици” (1983) „Источнице” (1983).

Исте вредносне одреднице квалификују и његове снажне драме „Хасанагница” (1973), „Чудо у Шаргану” (1974), „Путујуће позориште Шопаловић” (1985) и „Бој на Косову” (1984), проза „Ужице са вранама” (1996) или „Сневник” (1998).

Инспиративна нит у Симовићевом опусу је завичајно Ужице које је у средишту његовог лирског и драмског света, а ту се истичу „Балада о Стојковићима”, застрашујући призори смрти из „Ужица са вранама” или у драмским сценама „Шопаловића” и „Чуда у Шаргану”.

Поменути су и „Видик на две воде”, „Дупло дно”, „Игла и конац”, „Галоп на пужевима”, „Гуске у магли”, док у образложењу жири Симовића назива једним од највећих савремених песника српског језика, преноси Танјуг.

Коментари1
d025d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Олга
Поздрав жирију који је награду дао највећем савременом песнику српског језика

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља