петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 29.10.2020. у 19:48 Биљана Лијескић

„Евгеније Оњегин” ‒ омаж Лидији Пилипенко

Кад изађе на сцену уметни је Бог и ту је тачка, говорила је велика уметница
Лидија Пилипенко, примабалерина и кореограф (Фото: из архиве НП

Пушкин је моја велика слабост. У „Евгенију Оњегину” је имао једноставну мисао, а то је да људи заиста могу да живе на много различитих начина. Мој балет „Евгеније Оњегин” говори о љубави и каква она може бити. У животу постоје правила, неко их следи, а неко не. У неким светским кореографијама „Оњегин” је површније приказан, као сурова и бахата личност.

Ипак, ја сам пронашла у себи љубав за сваки од ликова у овој причи и без осуде их доносим на сцену, рекла је Лидија Пилипенко, примабалерина и кореограф у последњем интервјуу за „Политику”, уочи београдске премијере балета „Евгеније Оњегин”, на музику Чајковског, 23. децембра 2017. који је потписала као кореограф, либретиста и редитељ.

У знак сећања на Лидију Пилипенко (8. фебруар 1938 ‒ 3. јул 2020), синоћ је изведен управо овај, последњи њен „Евгеније Оњегин” на сцени престоничког Народног позоришта.

Пре три године на уговорени интервју за „Политику” у салону националног театра Лидија Пилипенко, тада већ у годинама и нарушеног здравља, дошла је са дрхтавим рукама и гласом, али са сјајем у оку. Била је задовољна што има прилику да поново ствара и то по ремек делима Пушкина и Чајковског. Детаљно је објашњавала како је замислила сваки од ликова у овом балету. Потом је говорила о својим почецима:

‒ Прво што сам одиграла био је мали соло у балету „Силфиде” који сам добила захваљујући Димитрију Парлићу. После су се низале роле у класичним и савременим балетима. „Бановић Страхиња” Зорана Ерића био је први мој балет и тада сам још играла активно. Тако је све кренуло. Други је такође његов „Јелисавета”, издвојила бих „Даринкин дар” Зорана Христића, па мјузикл „Прича о коњу” који је доживео велики успех. Потом сам веома волела „Самсона и Далилу”, Малерову „Другу симфонију”, ту су и „Шехерезада”, „Вечити младожења”, „Кавез”, „Песник Чајковски”, „Нечиста крв”, „Дама са камелијама”.

Лидија Пилипенко је својом великом каријером писала историју београдског балета низом улога из гвозденог репертоара, али и савременим остварењима. Композитор Зоран Христић говорио је да је Лидија његовом делу „Даринкин дар” дала нов квалитет, а она се присетила те представе овако:

‒ Сазнајем да играм Даринку, реч је о истинитом догађају који говори о жени која је морала да жртвује своју децу. Играла сам је више од стотину пута и после спуштања завесе су ми жене у сузама прилазиле. Даринка ми је донела успех у сваком погледу, играла сам је и пред Софијом Лорен, али сам тешко носила њену трагичност.

У два наврата Лидија Пилипенко је била директор Балета у Народном позоришту, а у то време био јој је потребан натчовечански напор да се избори с недаћама, радом у време бомбардовања, али и са сујетама и завишћу, о чему је сведочила:

‒ Могу релаксирано да говорим о периодима кад сам била директор балета (од 1991. до 1993. и до 1997. до 2000. године). Једини разлог због ког сам то прихватила био је да са својим искуством помогнем. С обзиром на тадашњу ситуацију, имали смо добре представе које су могле да оду у свет. Али немилосрдан је био кавез у коме смо се налазили (санкције). Сачувала сам балет у том периоду. Поносим се и Парлићевим „Лабудовим језером” које је тада постављено, јер оно брине о младим генерацијама. Ипак, животно ме испуњава кореографија и њу стављам испред каријере примабалерине. Балет је једна од најтежих уметности.

И на Истоку и на Западу о играчима се брине. Небрига може дословно да избрише балетску уметност (код нас се игра до 50. године живота). А ми нисмо чуварни и то је велика грешка, зна се чија. Ипак, не можете једног уметника који је велики да уништите ако он то не дозвољава. Кад изађе на сцену уметник је Бог и ту је тачка! Пандан томе је власт која је дужна да брине о боговима (уметницима), а догађа јој се да буде заборавна! А ко остаје записан у енциклопедијама и у историји једног народа?

 

Коментари1
5191f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Lidija Pilipenko je svoje ideale ostvarila! Naši životi (svakog od nas) - naša stvarnost, naš etos - se "uvećava" (dostižemo sreću, zdovoljstvo) kroz traganje za idealima; ali da ne bude zabune (naši) ideali moraju biti "realni" (ostvarivi); ako nisu ostvarivi upadamo u stres, nezadovoljstvo, ljubomoru, mržnju, bolest.... Kao što je to kazao Leonardo da Vinči: "Neka onaj koji ne može da dobije ono što želi, želi ono što može da dobije"!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља