понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 30.10.2020. у 20:00 Р. М.
ПРОНАЛАСЦИ

Звоно као заштитник

Више хиљада година уназад коришћено је ради упозоравања на опасност и као заштита од зла
Карилон чини 45 звона смештених у северозападном звонику Храма Светог Саве на Врачару (Фото Википедија CC BY-SA 4.0)

Данас их има најразличитијих, од оних која засењују својом величином и звуком, окачених у звоницима цркава, до малих, украсних или оних у виду играчака за најмлађе.

Звоно је, по неким подацима, створено пре више хиљада година и од онда је нераздвојни пратилац човека. За њега су знали древни Египћани, а у њихово време људи су га најчешће стављали око врата животиња као својеврсну заштиту од злих духова.

У малој Азији звоно је током векова „прерасло” у амајлију у облику ока, познате као заштитника од зла, која је у Турској и данас јако популарна.

На почетку хришћанства у црквама су се звона користила не само за обележавање смрти неке особе, већ и за „терање” злих духовa од душе умрлог. Звона су практично од свог настанка до данас коришћена да би заштитила добро од лошег и звоњава је могла да се чује током векова који су иза нас кад год је становништву претила нека опасност. У случају ратова, олуја, или болести, најчешће куге, звона су имала упозоравајућу и заштитничку улогу.

Дуго се веровало да звук звона лековито делује на различите болести, па су се она у 17. и 18. веку користила у многим земљама Европе и осталог дела света за лечење различитих здравствених тегоба – од обољења коже до лудила.

Звоњава у звоницима цркава чула се и кад год се десио неки злочин, а такође и у случају кад је била неопходна помоћ становништва у одбрани од поплаве или неке друге опасности.

(Фото Пекселс)

Од пре неколико векова звук звона почео је да обележава и друге важне догађаје у животу људи. Тако је звоњава постала неизоставна приликом венчања, па и данас у многим земљама свадба не може да се замисли без звука звона.

Звона су најчешће прављена од метала, а некада су мајсторима били потребни месеци да би израдили монументалне примерке високе више од два метра и тешке неколико стотина килограма. У новије доба, проналаском других материјала, почела су да се израђују и мања звона, чак и минијатурне варијанте.

И у 21. веку звона су сачувала своје место у животу човека. После више хиљада година коришћења звона се и данас најчешће употребљавају за обележавање важних догађаја, али и као упозорење на могућу опасност.

Коментари1
4f78a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миодраг Стојковић
Звона су ми симбол и вертикала духовности у хришћанству , и тим чином ЗВОЊАВЕ , престављају везу између "НЕБА" и "ЗЕМЉЕ" тј. Бога и људи. Тај спој је тонски . Моје виђење у том смислу би било да имена наших Патријарха , после упокојења , требало би уписати на њима , да нас и даље благосиљају . Имена политичара и ктитора треба на посебном месту истаћи. Имам у свом дому два месингана мала звона , и понекад зазвоне.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља