петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 29.10.2020. у 20:05 Бошко Јакшић

Блиски исток стрепи од избора у САД

Победа Џоа Бајдена би донела промене, а највећа од њих би могла да буде у односима према Ирану
Доналд Трамп показује саудијском принцу Мухамеду мапу с оружјем које ће му продати (Фото EPA-EFE/Kevin Dietsch)

Aмеричке председничке изборе Блиски исток очекује подељен. За разлику од обичних људи који живе по ратним зонама Сирије, Јемена и Либије или у нестабилним друштвима Ирака и Либана – којима ништа не значи да ли ће у Белу кућу Доналд Трамп или Џо Бајден, лидерима региона је време до 3. новембра испуњено стрепњом.

Владајуће елите Израела и конзервативних монархија Залива прижељкују да на власти у Вашингтону остане републиканац који изласком из нуклеарног споразума с Ираном и политиком „максималног притиска” покушава да изолује Техеран.

Трамп се хвали да је учинак блискоисточне политике његове администрације већи од свега што су његови претходници учинили. Помогао је да Уједињени Арапски Емирати и Бахреин – земље које никада нису биле у рату с Израелом – успоставе дипломатске односе с јеврејском државом.

Лансирао је „посао века”, мировни план понуђен Израелцима и Палестинцима, скројен искључиво у интересу израелске деснице. После серије поклона премијеру Бенјамину Нетанијахуу – признања суверенитета над Јерусалимом и окупираним сиријским Голаном, без давања икаквих уступака Палестинцима – није необично то што су му у Израелу веома наклоњени.

Захвалност Тел Авива, Ријада или Абу Дабија пропраћена је обазривим сумњама у неким арапским престоницама и отвореним гневом у Рамали, где је лоцирана власт палестинског председника Махмуда Абаса, који Трампову политику доживљава као заверу да се палестинско питање скине с дневног реда, а Палестинци изолују у свом деценијском безнађу.

У Аману су забринути да би најављена израелска анексија трећине окупиране Западне обале, потез који Трамп охрабрује, могла да донесе нову нестабилност у региону. У Багдаду страхују да би наставак повлачења америчких војника из Ирака изазвао хаос који погодује радикалним исламистима.

На свим тим фронтовима победа кандидата демократа наговестила би промене, а највећа би могла да буде у односима према Ирану.

Бајден је дао до знања да би да поравна штете начињене једностраним напуштањем договора с Ираном, који највећи део света сматра крунским доприносом стабилности региона, и да би да се врати дипломатији. То би му омогућило и ублажавање односа са савезницима из ЕУ, који су за спасавање нуклеарног споразума.

Бајден сматра да је Трамп завођењем нових санкција Ирану више изоловао Америку него режим ајатолаха и да је допринео јачању тврдог конзервативног крила у Техерану, које из раста тензија у односима са САД извлачи поене за себе. То потврђује и оцена председника иранског парламента Мохамада Бакер Калибафа да није битно ко ће победити у новембру, пошто је „америчка мржња (према иранском режиму) дубоко укорењена и у основи неће бити заокрета америчке политике”.

Извесно је, међутим, да би повратак САД нуклеарном споразуму и укидање санкција ублажили овакве тврде ставове, па би, по последњим истраживањима, већина Иранаца волела да се Бајден усели у Белу кућу. Томе се надају и економски експерти, очекујући да би ирански извоз нафте могао да достигне два милиона барела дневно, што би опоравило привреду.

Заокрет би био праћен захтевом да израелска десница одустане од анексије или наставка колонизације окупираних територија, али би подржао нормализацију односа Израела и оних Арапа који у томе препознају сопствене интересе.

Експерти процењују да би се Бајден више посветио питању палестинских права како би се оживео замрзнути мировни процес, наравно – у блиским консултацијама с Израелом.

Бајден у Белој кући свакако не би био добродошао расплет саудијском престолонаследнику Мухамеду бин Салману, који због репресије у својој земљи и сумњи да је наручилац убиства новинара Џамала Хашогија представља баласт америчком либералном естаблишменту. У оквире Бајденовог „преиспитивања” односа с Ријадом спадају и позиви Конгреса САД да се обустави америчка помоћ саудијском војном ангажовању у Јемену.

Сви лидери региона чији се односи с Трамповом администрацијом описују као срдачни имају разлога за бригу ако победи Бајден. „Од Египта, можда Турске, дефинитивно Саудијске Арабије и Емирата”, каже Кирстен Фонтенроуз, бивши директор за послове Залива у Трамповом Савету за националну безбедност. „Бајденова администрација покушала би да ограничи њихове наруџбине наоружања и свакако би било мање званичних посета”.

Спољна политика ретко одлучује америчке изборе. Џорџ Буш Старији добио је хладни рат, али је изгубио Белу кућу. Али, кризе попут блискоисточних и осећај да су САД немоћне да их реше могу да одреде губитника. Питајте Џимија Картера.

Коментари3
0ca87
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tja
Sadasnja politika Amerike prema Palestincima ako se ne promeni prakticno znaci ce ih lisiti svake mogucnosti da ce ikad dobiti svoju drzavu.
zdravko logika
Svaki put isto. Sta ako ovaj ili onaj pobedi ? Bice kao i do sada , isto . Bogati ce ostati bogati , sirotinja ce ostati sirotinja . A sta ce se promeniti , e o tome sigurno necemo saznati preko novine , a pogotovu ne u Srbiji . Bivsi predsednik SAD-a Ruzvelt : Upolitici se nista ne desava slucajno .
Zvezdan
Dzordz Bus nije dobio hladni rat vec njegov prethodnik Regan zajedno sa Tacerovom koja je "zavela" Gorbcova. Bus je preuzeo predsednistvo manje od godinu dana pre pada Berlinskog zida . Izgubio je izbore je je Klinton igrao na kartu ekonomije. Karter je izgubio izbore zbog neuspele akcije oslobadjanja talaca i mada je pescana oluja doprinela najvise tome osacaj ponizenja je ostao i Karter je izgubio. Tramp po Americkim standardima "miroljubiv" ali se ne libi da "zvekne" dronom kad treba.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља