недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 29.10.2020. у 22:00 Јована Рабреновић
ИНТЕРВЈУ: СЕБАСТИЈАН СОСА, стални представник ММФ-а у Србији

Прошли сте боље од других – ризици остају

Нови аранжман уз услов амбициозног програма структурних реформи
(Фо­то Танјуг/Сава Радовановић)

Српске власти су изразиле интересовање за нови аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ). Рекли су и да им није потребно финансирање ММФ-а, па би нови програм могао бити наследник актуелног инструментa за координацију политике (ПЦИ). Нови аранжман могао би да помогне Србији у спровођењу политика за јачање макроекономске стабилности и отпорности финансијског система и истовремено сигнализира посвећеност реформама. Поред споразума о макроекономским и финансијским политикама, за нови аранжман биће потребан амбициозан програм структурних реформи који би могао да одобри ММФ, каже у разговору за „Политику” Себастијан Соса, стални представник ММФ-а у Србији.

Актуелни програм Србије и ММФ-а приводи се крају. Колико га је Србија успешно спровела с обзиром на погоршање економских прилика због пандемије?

Инструмент за координацију политике био је на добром путу пре него што је што је ковид 19 погодио српску економију.

Нагло погоршање спољних и домаћих економских услова изазвано пандемијом захтевало је прилагођавање циљева за остатак програма, који истиче у јануару 2021. Дакле, фокус програма пребацио се на подршку економији у кризи уз очување макроекономске и финансијске стабилности, управљање ризицима и заштиту рањивих група. Да би ублажиле економски и социјални утицај пандемије, српске власти су примениле брз и добро осмишљен одговор политике. Фискални пакет, укључујући повећане трошкове за здравство, одлагање пореза, субвенције зарада, универзалне новчане трансфере и шему државних гаранција за банкарске зајмове малим и средњим предузећима, био је међу највећима у Европи. Народна банка Србије (НБС) допринела је одговору смањивањем кључне камате и убризгавањем ликвидности у банкарски систем, истовремено уводећи мораторијум на отплате банкарских зајмова и даље мере за очување финансијске стабилности. Овај снажни одговор одиграо је важну улогу у подршци економији током кризе. Пандемија ковида 19 такође је утицала на напредак на плану структурних реформи који подржава ПЦИ. Спровођење реформи у неким важним областима значајно касни.

Колики ће бити пад БДП-а ове године, а какве су пројекције за наредну?

Након наглог смањења у другом кварталу 2020. године услед шока изазваног ковидом 19, економска активност је повећана – делимично због великог фискалног пакета који је подржан монетарним и финансијским мерама примењеним као одговор на кризу. Наше најновије пројекције предвиђају реално смањење БДП-а од 1,5 одсто у 2020. години и поновни скок у 2021. години, уз предвиђени раст од пет процената. Мењали смо пројекције током целе године, а ризици навише и наниже остају високи због непредвидивог тока епидемије и повезани су с поремећајима у Србији и њеним трговинским партнерима.

Тема недавних онлајн разговора били су буџет за 2021. и ребаланс за ову годину. Шта је у том погледу договорено?

Укупни фискални дефицит у 2020. години достићи ће скоро девет процената БДП-а, у поређењу са 0,5 одсто БДП-а у почетном буџету, што је последица трошкова фискалних мера примењених као одговор на кризу и пада прихода услед ниже економске активности. Очекује се да ће се јавни дуг, који је непрекидно опадао пре пандемије, повећати 2020. године на скоро 60 процената БДП-а. Мисија ММФ-а се са властима договорила око кључних параметара буџета за 2021. годину. Овај буџет мора да успостави равнотежу између економског опоравка и фискалне одговорности. С обзиром на очекивани економски опоравак, смањење укупног фискалног дефицита на три процента БДП-а било би прикладно и осигурало би да јавни дуг у процентима БДП-а настави јасан пут опадања, након привременог повећања у 2020. години.

Међународни монетарни фонд је више пута у овој години поновио да раст плата и пензија у 2021. треба ограничити. Да ли сте остали при том ставу и током претходних разговора? Подсећам да наши званичници најављују повећање и једних и других.

У оквиру буџетског плана који предвиђа дефицит од највише три процента БДП-а, сложили смо се о потреби јачања јавних инвестиција, укључујући зелене инвестиције, које ће подржати опоравак и подстаћи потенцијални раст. Да бисмо створили простор за повећање инвестиција и с обзиром на повећане фискалне ризике, укључујући и проблематична државна предузећа, рекли смо да би повећање плата у јавном сектору требало да буде ограничено 2021. године. То ће осигурати да се маса зарада у јавном сектору као удео у БДП-у смањи на одрживији ниво, након пораста у последње три године. Пензије би требало да расту у складу са недавно уведеним правилом индексације, заснованом на такозваној швајцарској формули, а да се избегавају додатна ад хок повећања или исплате. На крају, препоручили смо да фискалне ризике који потичу од државних предузећа треба пажљиво пратити и да свака подршка овим компанијама треба да се пружи транспарентно кроз буџет.

Постоје ли могућности у буџету за следећу годину за нову помоћ привреди?

Као што је раније поменуто, верујемо да би буџет за 2021. годину требало да успостави равнотежу између подршке текућем опоравку и повратку одрживијем фискалном дефициту. Буџет мора дати приоритет јавним улагањима да би подржао опоравак. На монетарном фронту, са инфлацијом у доњој половини циља, препоручили смо континуирано прилагођавање, као и подршку ликвидности банкама и финансијским тржиштима по потреби. Треба напоменути да је у Србији у 2020. години предвиђен пад БДП-а од 1,5 одсто, мање него у већини европских земаља, а према основном сценарију, предвиђамо релативно снажан опоравак 2021. године. Међутим, уколико се пандемија продужи или њен утицај буде јачи од очекиваног, можда ће бити потребне додатне мере подршке. У том случају, било који даљи подстицај треба усмерити на предузећа и домаћинства којима је најпотребнија.

Како оцењујете предвиђени ниво инвестиција у буџету за 2021?

Очекујемо да ће се јавне инвестиције повећати на више од 5,5 процената БДП-а 2021. године. Ово повећање, у великој мери у инфраструктурним пројектима, помоћи ће у отварању радних места, подржаће опоравак и подстаћи потенцијални раст Србије. Наравно, обезбеђивање доброг квалитета инвестиционих пројеката и даље је неопходно. То захтева даље напоре на побољшању оквира за управљање јавним инвестицијама у Србији, осигуравајући правилно одређивање приоритета, процену, спровођење и праћење пројеката капиталне потрошње. Најновији фискални монитор ММФ-а, објављен у октобру 2020, тврди да су јавне инвестиције заиста моћно средство за ограничавање економских последица пандемије и постављање темеља за отпорнију економију улагањем у радно богате, високо продуктивне и зелене активности.

Колико сте задовољни спроведеним реформама у јавним предузећима, пореској администрацији и другим областима које надгледате?

Напредак у спровођењу структурних реформи био је мешовит. Напредак је постигнут у модернизацији пореске администрације, јачању оквира за јавне инвестиције и праћењу и управљању фискалним ризицима, али и даље су потребни напори. Поздрављамо приватизацију Комерцијалне банке, за коју се очекује да ће бити завршена до краја 2020. Истовремено, дошло је до кашњења у спровођењу реформи у одређеним областима, посебно током пандемије. На пример, реформе на јачању управљања државним предузећима и за развој тржишта капитала суочене су са значајним кашњењима, док су реформе запошљавања у јавном сектору и систему зарада такође у јавном сектору напредовале врло споро.

Због погоршане економске ситуације, многе државе, укључујући и Србију, додатно се задужују и повећавају свој јавни дуг. Колико је то ризично за нас?

С обзиром на неповољан економски утицај пандемије, ММФ је саветовао земљама широм света да примене снажне фискалне и монетарне подстицаје. Захваљујући фискалној дисциплини у последњих неколико година, Србија је имала довољно простора да на пандемијску кризу одговори великим пакетом фискалних мера. Спровођењем ових мера фискални дефицит у 2020. години подиже се на скоро девет процената БДП-а, док ће се и јавни дуг такође значајно повећати. Међутим, очекује се да ће јавни дуг остати испод 60 процената БДП-а. С обзиром на предвиђени економски опоравак 2021. године и привремену природу фискалних мера, фискални дефицит би се требало смањити на око три процента БДП-а следеће године. То подразумева да би јавни дуг у процентима БДП-а требало да настави са јасним трендом опадања 2021. године.

Коментари0
87565
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља