недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 30.10.2020. у 08:37

Ни зимско, ни летње, него рачунање времена од пре 1983.

Бранко Симоновић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић” подсећа на добре стране система које смо некада имали
(Фото А. Васиљевић)

Следеће, 2021. године, земље чланице Европске уније и оне које јој се придружују, требало би да се определе за зимско или за летње рачунање односно читање времена, и то, за стално, без промена.

И једно и друго има својих предности и мана, каже за Танјуг Бранко Симоновић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић”, који наглашава да одговор није нимало једноставан и да су по природи, у оваквим или сличним ситуацијама, присутне острашћености приликом којих ни једна ни друга страна не заступа ставове имајући у виду основну суштину проблема – како радни дан стоји у обданици, која се током године мења.

– Зимско читање времена подразумева да остајемо у својој часовној зони. На тај начин сунце долази у меридијан или како се нетачно каже, у зенит, у подне. Тада сунце постиже највећу висину. С друге стране, зимско читање времена, овакво какво сада имамо, подразумева веома лоше искоришћавање обданице, светлог дела дана. Трајно остајање на летњем времену би имало у том погледу своје предности – наводи Симоновић, преноси Танјуг.

Истовремено он указује на ману која би пратила такво стање. Србија би се изместила у часовну зону која је за сат времена „источније” те би се тако одвојила од средњоевропског читања времена у које спада већи део Западне и Централне Европе. Говорећи о зимском рачунању времена, Бранко Симоновић такође упућује на „неформалну интервенцију” која се, како каже, десила и закомпликовала читаву ствар: промена радног времена, подсећајући „да се више не ради од седам или осам ујутро па до 15 или 16 часова већ од девет до 17, померено је час унапред”.

Упитан за евентуалне неуједначености у изабраним решењима до којих би могло доћи код различитих држава, Симоновић каже да ми вечито имамо потребу да се поводимо и приклањамо туђим решењима.

– Објективна опасност ће бити ако се поведемо за стањем или решењем код оних на које желимо да се угледамо, а у међувремену се то код њих промени, стога треба изабрати оно што је најбоље за нас. Ако бисмо трајно прихватили летње читање времена, што би нас ’превело’ у источноевропску зону, себе бисмо изместили из оквира средњоевропског времена којем, између осталих, припада, на пример, Република Српска, али и они на које смо природно упућени, околни регион – појашњава он и додаје да би то производило импликације на тржиште, економске и културне везе... Ту смо, наводи, природно везани, а Србија припада рубу средњоевропске часовне зоне.

Према његовом мишљењу најбоље је и најподесније „треће решење” које је било на снази пре 1983. године и које, како је казао, није ни оригинално ни посебно.

– Оно подразумева зимско читање времена и трајно остајање у средњоевропској часовној зони али и померање (враћање) радног времена један час уназад као што је некад било. Тако бисмо повољније искористили обданицу као када би на снази било летње читање времена – подсећа Симоновић.

Том интервенцијом не бисмо мењали време „у смислу да устајемо раније како се може помислити”.

– Оно би било идентично летњем стању. С тим што бисмо само именовали час на прави начин. Седам сати би било седам, а не осам. То решење исправља мане зимског рачунања времена у погледу лошег искоришћавања обданице, као и летњег рачунања времена у погледу измештања из основне часовне зоне којој припадамо –закључује Симоновић.

Да ли ће заиста ЕУ остати при томе да примени препоруке у вези са укидањем указног времена или ће се нешто променити с обзиром на прилике са ковидом 19, за Симоновића остаје отворено питање.

Коментари39
43824
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Киза
Ствар је једноставна и ако буде имало добре воље остаћемо на овој тренутној сатници! Замислите ужас који би настао кад би усвојили "летње" време! У три зимска месеца (12. 01. и 02.) у 8 ујутру био би мркли мрак! То већ није нормално! Најбоље решење је садашња сатница и ев. померање почетка рада за пола сата лети! ЕУ је ову одлуку донела управо због тога што су истраживања показала да су економски ефекти летњег времена мали или никакви али се зато здравље запослених погоршало! Само кажем...
Gordan Lukin
Promena vremena u proleće i jesen utiče na preosetljive ljude vrlo loše, po sedam dana treba da se priviknu, što će reći 14 dana u godini. Promenu svakako treba ukinuti i vratiti na zimsko. Mislim da su želeli da dan bude duži leti kada zbog trgovine i ekonomskih razloga.
Zone Zamfirova
Bugarska je u toj zoni, a ona je clanica EU. Imaju cirilicno pismo takodje. Da ne nabrajam ostale slicnosti.
klut
Prica o pomeranju vremena potice iz perioda oko 1900 godine, kada se nije moglo obezbediti normalno i zdravo osvetljenje za zdrave uslove, a poljski radovi mogli su biti obavljani samo u toku dana. Na savremenim drzavama je da obezbede kvalitetan javan prevoz i uslove rada a ne da problem zdravog zivota svode na to da li ce se gledati sat manje ili vise. Nas mir, san i koncentraciju u Beogradu unistava neobuzdana buka privatnika, a ne pomeranje ili nepomeranje vremena.
Bili
Nije u svakom mestu u isto vreme sunce u zenitu. Kad je u Negotinu već svanulo u Loznici je mrak, tako da neće svima biti isto koje god vreme da izaberemo. Inače u vreme kraljevine u 19.veku Srbija je bili u zoni sa Grčkom, tako da je prvobitno računanje vremena kod nas bilo sadašnje letnje vreme.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља