четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 01.11.2020. у 15:22 Драгољуб Стевановић
ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА

Бележи, јаране мој

Сусрете и разговоре с Бранком Ћопићем записивао је новинар Момчило Срећковић Моци, који је први пут срео великог писца као дечак давне 1962. године, а растао се од њега кобног 26. марта 1984.
(Фотографије из „Политикине фотодокументације”)

Момчило Срећковић Моци, данас пензионер из Забрежја код Обреновца, бавио се својевремено новинарством, радио је у редакцији „Студија Б” у време док је тамо био и Душко Радовић, и упознао је у свом животу доста познатих личности, међу њима и Десанку Максимовић, Мићу Орловића, Ружицу Сокић.

О сваком је у својој бележници забележио понеку анегдоту, нешто занимљиво и необично што су му испричали, али једно познанство превазилази остала. То је пријатељство с писцем Бранком Ћопићем код кога је као дете и становао.

Ручак у Забрежју

Упознали су се на једном литерарном конкурсу, писац је открио Моцијев таленат и склоност ка писању, и помогао му да се бави поезијом, писањем, да заврши новинарску школу и да потом постане и новинар. Тако је Моци избегао судбину коју му је наменио његов отац Раја да заврши занат за ковача и поткивача.

Ћопића је упознао 14. јула 1962. године и од тада су постали и више од пријатеља, као отац и син. Доста дана провео је у кући Бранка и Богданке Цице Ћопић који су га родитељски саветовали и о њему бринули. Моци се сећа и шта му је у појединим тренуцима причао чувени писац, с чим се суочавао, шта га је тиштило. Већ сам Бранков долазак у Београд давне 1935. године није протекао како је било планирано. Требало је да га сачека пријатељ, будући сликар Милош Бајић, али се десио неспоразум, па је прву ноћ будући писац из наших лектира у престоници преспавао испод савског моста.

Бранко је причао да се по доласку као двадесетједногодишњи младић плашио великог града, а посебно се бринуо да не залута. Студирао је Филозофски факултет, доста времена проводио је у соби и писао. У „Политици” прва прича му је објављена 1936. године, а после две године изашла му је и збирка „Под Грмечом”. Пред рат добио је награду „Милан Ракић” и хиљаду динара, а то је тада било право богатство. „Био сам богатији од цара”, говорио је Ћопић.

Издаја пријатеља
Бранко Ћопић је много пропатио од комунистичких властодржаца, прогонили су га и Тито и Ђилас, Моша Пијаде и многи други, а било му је болно што су се против њега сврстале колеге књижевници Душан Поповић, Скендер Куленовић, Михаило Лалић, Ото Бихаљи, Милорад Панић Суреп, Густав Крклец. Најнегативнији одјек имале су његове хумореске „Јеретичка прича” и „Ко с ђаволом тикве сади”. Чак су га и пријатељи избегавали, бежали од њега као да је туберкулозан, нико није желео да буде у његовом друштву.„А ја уморан од свих сатира на рачун ситних буржуја, религије, попова, црквењака, хоџа, нисам хтео да затворим очи ни пред социјалним ни политичким појавама у новој Југославији”, говорио је Ћопић.

Чим поче рат, позваше га да буде члан Крајишког пролетерског одреда. Изгубио је у борбама под Грмечом брата Рајка и сестру Смиљку, која је имала двадесет и једну годину.

По окончању рата постао је главни уредник дечјег часописа „Пионир”. Своју животну сапутницу Богданку Цицу Илић, потоњег педијатра, упознао је крајем 1945. године, венчали су се пет година касније. Последњу деценију живота провели су у згради преко пута „Београђанке”.

Занимљивост је да су Бранко и Цица посетили Момчилову породицу у Забрежју на сеоској преслави. На ручку су били и глумица Бранка Веселиновић и њен супруг Млађа, које је Срећковић такође упознао захваљујући Бранку, и сви су они били лепо дочекани, дан је био пријатан, гости пуни прича, шала, орасположени гостопримством, а највећи шерет био је Бранко.

Збијао је шале и забављао друштво својом речитошћу и хумором, често и на свој рачун. Испричао је домаћинима како је кад се оженио Цицом замолио је да дању буду заједно, а ноћу да спава свако код своје куће, док се он не привикне на брак, што је засмејало све присутне.

Причао је познати писац и о политици, о својој чувеној „Јеретичкој причи” због које га је партија прогањала и на крају искључила из својих редова. Тито је на конгресу АФЖ-а у Загребу бесно рекао за њега: „Он лаже, он је изнео неистину.” А на то је Титу без пардона одговорила Бранкова мајка Стоја: „Мој Бранко никад не лаже.”

„А ја шта ћу после свих тих претњи, на врата стана залепим исечак из новина у којима су пренете Титове речи да ме ипак неће ухапсити. Тако сам се бранио, ако дођу да ме воде у бајбок, када прочитају текст на вратима, неће имати храбрости да зазвоне”, причао је Ћопић.

О Ћопићу је Пуриша Ђорђевић пре неколико година снимио документарни филм „Мала моја из Босанске Крупе”. Редитељ је њиме желео да се одужи славном писцу јер је мотиве за своје филмове често налазио у Ћопићевој литератури. У том филму један од главних приповедача о Ћопићу био је Моци који је говорио о свом добротвору.

Срећковић открива да му је најтеже сећање на последњи сусрет, онога дана када је Ћопић скочио са савског моста. Био је понедељак 26. март 1984. године.

– Не знам зашто је баш мене одредио да будем сведок његовог самоубиства. Били смо заједно на мосту када се бацио, пре тога смо дуго шетали и причали, нисам ни слутио шта ће се десити. Био сам на послу у Обреновцу када ме је звао да хитно дођем у Београд. Пошто сам стигао, Богданка ми је рекла да је Бранко пре подне био код лекара и да је у депресији. Кад сам стигао, негде око 16 часова, седео је у Пионирском парку – каже Срећковић.

Заједно су отишли до Теразија, а Бранко је по Моцијевом казивању отворио душу и причао, причао. „Јаране мој, нешто ми се не да, чини ми се да полако задњих година затварам дућан. Напишем понешто, неку сатиричну ствар, али то је нередовно и несистематично”, говoрио је Ћопић и том приликом рекао да су му најдража животна дела „Башта сљезове боје”, „Николетина Бурсаћ”, и „Осма офанзива”.

Савет Иве Андрића
У „Клубу књижевника” нико није смео да седне поред њега, па се Бранко јако изненадио када му је једном приликом пришао и сео поред њега Иво Андрић. Наш нобеловац га је посаветовао да се окане хуморески и да пише романе. Њих, каже, Андрић, ионако нико не чита. Још је и опсовао том приликом што је Ћопића јако изненадило, никада није чуо да Андрић псује. Бранко га је послушао и написао роман „Глуви барут”, али ни он се није уклопио у тадашњу идеологију, опет је уследио партијски „топли зец”.Био је то тежак психолошки ударац на њега, али га није напуштао ведар дух. Кад је искључен из партије 1960. године, шеретски се обратио присутнима и рекао да му домови културе масовно отказују гостовања јер се сале крече, па је упитао сад већ бивше партијске колеге да ли знају докле ће се домови кречити.

Срећковић бележи шта му је Ћопић рекао док су у башти хотела „Москва” пили „кокту”. „Јаране мој, давно је иза мене остало детињство, покисло и тужно, пуно украдених и недосањаних бајки... Текле су године, а на моје наивне слике људи и догађаја стала је да се навлачи магла и студен... Упали су туђински вуци, плануло је село.”

Пошли су према Зеленом венцу и према улици и мосту Бранка Радичевића, који се тада звао Мост братства и јединства.

– Бранко је причао као навијен, нисам стигао све да запамтим, али ми је остало у сећању да је поменуо долазак у Београд и да је баш ту испод моста преспавао. Тај мост је моја судбина, и то ми је рекао – каже Моци.

Док је показивао клупу на којој је преспавао прву ноћ у Београду испала му је футрола с наочарима на плочник. Момчило је сишао степеницама да их узме, али када се вратио Бранко је већ био далеко одмакао на новобеоградску страну. Журио је да га стигне, дозивао, али када му се приближио Ћопић је пришао металној огради и стрмоглавио се преко ње, пао је на плочник поред леве обале реке.

– Био је то за мене страховит шок, отрчао сам низ степенице, није давао знаке живота, затворио сам му очи, и питао се зашто баш ја, зашто је мене изабрао да будем сведок његових последњих речи и онога што је урадио – и данас се пита Срећковић.

Сведок одласка

Као сведок сећа се да је морао да да исказ у полицији, питали су га да ли је гурнуо Бранка, зашто га није спречио да скочи, али сваку сумњу развејао је долазак супруге Богданке у станицу полиције с Ћопићевим опроштајним писмом које се завршава добро познатим речима „Збогом лепи и страшни животе”.

Било је у Ћопићевом животу пуно згода, анегдота, али и болних искустава.

– Бележи, јаране мој, ово је исповест верном пријатељу, знам да остајеш са мном до самог краја – сећа се Моци речи које му је упутио славни писац.

 

 

 

 

 

Коментари1
9091d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

LaCosta
Jako lep tekst. Politika je jedno vreme praktikovala da objavljuje tekstove poznatih pisaca koji su bili stampani u vremenima do 2. sv rata. Steta sto ste prestali sa tom praksom jer je bilo mnogo toga zanimljivog da se procita. Inace, na sajtu Politke bi mogli da napravite rubriku gde bi objavljivali tekstove o dogadjajima iz proslosti i kako su oni vidjeni od strane vasih novinara. Verujem da bi mnogima to bilo zanimljivo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља