Прва проба будуће велике матуре за ученике четворогодишњих смерова средњих школа, али и завршног испита за трогодишње занате у Србији завршена је јуче. У организацији тестирања већих проблема није било, али ће листа препорука за унапређење испитних материјала и процедура бити подужа, судећи по утисцима и дилемама професора и ученика након тестирања. Полагањем три обавезна дела испита у три дана, пилотирање државне матуре реализовао је у око 90 средњих школа, од којих је 50 гимназија. Како су ђаци урадили испитне задатке неће оцењивати професори који им предају, јер ће се сав испитни материјал прегледати под шифрама централизовано у Београду почетком следеће недеље. Резултати се очекују средином новембра.

− Ученицима није тешко пао тест из српског језика и књижевности, сматрају да би уз адекватне припреме то било то. Математика је била тежа, па и ђаци који су за њу били спремнији кажу да им је требало више времена. Физику, као трећи део испита, јуче су радили наши гимназијалци природно-математичког смера и сматрају да им је за нијансу била лакша него математика. Друштвено-језичко одељење, истовремено, радило је задатке из историје и став је да су у рангу теста из српског језика. С обзиром на то да је ово сад провера задатака да би се добила повратна информација шта су у ствари ђаци урадили и колико су им задаци били тешки, видећемо кад добијемо резултате, отприлике две недеље после прегледања тестова − каже Вукадин Симовић, директор Ужичке гимназије и председник тамошње школске матурске комисије.

Управо школским комисијама почетком следеће недеље биће достављен упитник у коме треба да оцене како им се чини матурска проба и дају предлоге за унапређење будућег националног испита за крај средњег образовања. Већ имају на уму савете и сугестије.

− Ми смо успели да спроведемо тестирање по свим препорученим мерама заштите, тако да су сви ђаци имали једнаке услове за рад, и то је оно што је најважније. Међутим, у условима епидемије тешко је организовати све према правилницима. Они захтевају да, рецимо, на 12 до 15 ученика дежура један наставник. Због спречавања ширења ковида 19 то значи да су за једно гимназијско одељење била неопходна три дежурна наставника, али и да се увећава број контаката, јер дежурају наставници који иначе не предају ђацима који полажу матуру − увиђа директор Ужичке гимназије.

Он подсећа да је на проби било предвиђено да се 20 задатака уради за 90 минута, односно четири и по минута по задатку, док се на правој матури очекује да ће 40 задатака матуранти решавати четири сата, што је шест минута за решавање једног испитног питања.

− Чини се да је то премало времена по задатку. Треба повести рачуна о томе колико је напорно за ученике да за свих 40 задатака одрже концентрацију. Намећу се размишљања да ли би требало смањити број задатака, а оставити четири сата за рад или другачије осигурати да имају времена да се посвете сваком питању − каже Симовић, као и да ће детаљније смернице за сваки предмет дати стручна већа наставника.

Математика је била најтежа, српски мало лакши и за ученике Грађевинске техничке школе „Бранко Жежељ”, који су се, кажу, најбоље снашли на стручном делу матуре који су јуче полагали, додуше само из теорије.

− Трећи, стручни део испита, базиран је на питањима из три кључна предмета за грађевинске техничаре, а то су: грађевинске конструкције, статика и отпорност материјала и технологија грађевинских радова. Задаци су примерени градиву из прве две године школовања. На пример, грађевинске конструкције уче се само у прва два разреда, док преостала два од ова три предмета имају и у трећој години. У четвртој добијају неке друге важне стручне предмете као што су путеви, мостови или металне и дрвене конструкције, које су до сада могли да одаберу да полажу на стручном делу матуре − објашњава Александар Ракићевић, директор Грађевинске техничке школе „Бранко Жежељ”.

Преносећи импресије ученика, он истиче да се чини да су тестови из српског и математике примеренији фонду часова и програмима наставе и учења у гимназијама, па су ти испити били тежи грађевинским техничарима, док је стручни део одмеренији у смислу да се од ђака тражило да покажу знање које је и реално очекивати да могу да покажу из најважнијих стручних предмета.