четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 01.11.2020. у 11:35 Горан Антонић
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Сто рубаља за баћушку

Кад се литургија завршила појавила се жена са тортом и букетом цвећа. Свештенику који је водио литургију био рођендан. Поклон му је уручен а уследио је “продужетак” литургије, сви су певали молитвене песме и молили се за свог свештеника
Златне купове руске цркве (Фото Пиксабеј)

Током боравка у Русији, недељом сам одлазио у цркву на литургију. Наравно не увек већ онда кад ми то пословне обавезе дозволе. За разлику од Србије литургија је на руском језику и то је највећа разлика. Све остало је углавном исто.

Цркве ипак изгледају другачије. За разлику од наших цркава које су углавном изграђене у византијском или српско-византијском стилу у Русији доминира руски стил. Карактерише га више купола, четири, пет или више, и оне су често упадљивих боја. Иначе, омиљена боја им је златна.

Цркве су обично дводомне, (двоетажне). Доњи дом је обично у крипти цркве.

Литургије се обављају некад у доњем а некад у горњем дому.

Храм у Уфи (Фото Википедија)

Једне недеље приликом боравка на литургији, једна жена је пролазила поред нас говорећи 100 рубаља за баћушку. Нисам најбоље разумео, али пошто су остали давали новац дао сам и ја.

Кад се литургија завршила, појавила се та иста иста жена са тортом и букетом цвећа. Испоставило се да је свештенику (баћушки) који је водио литургију био рођендан. Та жена му је уручила поклон и онда се догодило нешто што би могло да се назове продужетком литургије.

Била је молитва за “баћушку”, сви су били радосни, певали су молитвене песме и молили се за свог свештеника.

Мени је то изгледало неуобичајено и искрен да будем није ми се допало. Имао сам утисак као да се црква користи за прославу рођендана што јој свакако није намена.

Сетио сам се и једног сеоског свештеника из Србије који је чак тврдио да је прослава рођендана грех. Наравно то ми се још мање допадало и иако не познајем ни теологију ни црквена правила не видим ништа лоше ако се неко присећа дана кад се родио или ако на тај дан угости своје пријатеље.

Да сам био у праву потврђује и чињеница да је дотични свештеник ипак почео да обележава рођендане своје деце.

Разговарајући са колегама у фирми о догађају у цркви један Рус ми је испричао интересантну причу о једном догађају у локалној цркви.

Крајем 18. века у једној цркви у Уфи десило се нешто неуобичајено. По обичају тог времена тела преминулих доносили су у цркву да преноће до дана сахране. Тако су тело старије жене у ковчегу довезли у цркву пред вечерњу службу. После вечерњег богослужења свештеник је отишао кући, а тело је остало под надзором стражара.

Стражар је поред топле пећи преспао. Пробудило га је шуштање, а онда је чуо и не много јак ударац. Он је навикао да спава у близини ковчега са телима преминулих и није се уплашио.

Мислио је да шум производе мишеви, да би се уверио у то запалио је свећу. Погледао је унаоколо и није видео ништа сумњиво. Поново је прилегао али није могао да заспи.

Након петнаестак минута поново се појавило шуштање и поново ударац. Он је опет запалио свећу, погледао око себе. Ништа није видео, али је мислио да је чуо људске кораке. Подигао је поклопац пећи и видео да светлост из пећи пада на место где је ковчег.

Вратио је поклопац и одлучио да сачека. Кад је трећи пут чуо шуштање и ударац подигао је поклопац пећи и осветлио је жену која стоји поред ковчега. Мислећи да је то мртвац појурио је за њом. Желео је да је обори на под. Успео је, и држао ју је лежећи на њој.

Руска црква брванара (Фото Пиксабеј)

 Док је покушавала да се отме она га је више пута ујела за груди и за рамена. То га је још више уверило да држи мртваца који је устао из ковчега. Размишљао је да изађе до звоника и да почне да звони, али тиме би мртвацу оставио могућност да се врати у ковчег. Он не би имао никакав доказ и био би кажњен због лажне узбуне.

Одлучио је да до ујутру држи мртваца у том положају. Прво се ујутру појавио свештеник. Покуцао му је на врата и рекао му да устане и отвори. Нико није отварао а он је отишао до звоника и почео да звони. Поново је пришао вратима и звао стражара да отвори, али му је овај одговарао да не може.

Долазили су и други људи и одлучили су да скину браву и тако отворе врата. Кад су ушли у цркву видели су ковчег и у њему тело преминуле старице.

На поду је заједно са другом женом лежао стражар који је на више места до крви био изуједан. Жену коју је стражар уловио у цркви одвели су у полицију на испитивање.

Она је признала да је више пута у време вечерњег богослужења долазила у цркву и после службе сакривала се иза кивота и већег дрвеног сандука који су били један поред другог.

У току ноћи би преминулим људима вадила зубе. Затим би се опет скривала на исто место и ујутру пре јутрења излазила би одатле. Цркву би напуштала кад и остали верници. На питање зашто је вадила зубе мртвима одговорила је да их је користила за лечење разних болести, а најчешће за лечење грознице. Кажњена је затворском казном.

Горан Антонић

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 

 

Коментари24
35183
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alberta
U prijasnjem komentaru (dr Slobodan Devic) navedeno je da su prilozi crkvi propisani tarifama. Katolicka crkva nema tarife. Svi prilozi su dobrovoljni. U njemackoj, drzava uzima od svih vjernika (kriscana) 10% od place za crkve da nebi iz svog budzeta vadila novce. U mnogim zemljama crkve su prazne jer nitko nedaje i neide u crkve. Eto tako su njemci resili svoj problem. Pozdrav svima.
Milan Trbojevic
kod nas u narodu Bacuska je simbol za rusa a inace ima potpuno drugo znacenje. Bacuska je pop sto nema veze kako je to kod nas oduvek zvucalo.
Luis
Kad se govori o crkvama u Rusiji, u posljednje vrijeme mi odmah na pamet pada film Levijatan.
Simeon
...осим "руског стила" (који, уопште, није толико распрострањен, као што људи мисле) постоји "псеудо-руски" односно "неоруски" стил, "барок", "класицизам", "византијски" односно "руско-византијски" стил - да не кажем о дрвеним црквама на северу Русије. Четврто, Руси немају Крсну Славу (додуше, нема нико осим Срба). Некада су славили имендан, али та традиција је скоро изгубљена у доба комунизма, тако да је за Русе рођендан нека мала Слава. Могуће да није најбоља традиција, али тако је како је.
Коста
Имендан су избрисали комунсити јер је су правбославни славили име свеца чије су име добили. У свеце се угледамо. Зато се у праовлсављу на слављење рођендана гледало као на гордост. Бити рођен није подвиг. Бити светац једсте. Славити сцеца није гордост. Славити рођендан је доказ да се вера не познаје, баш као и роштиљање на посним Славама. Како ће народ да познаје веру ако Црква о томе ћути?
Simeon
Штета, да није речено, о ком граду се ради. Није Русија село од 100 становника: живот у Москви се прилично разликује од живота, рецимо, у Ростову-на-Дону или Уљановску, али пошто је аутор за поклон баћушки дао само 100 рубаља (120-160 динара, у зависности од курса), да је у питању неки мали градић. Друго, није тачно да "литургија је на руском језику". У Руској Цркви се користи црквенословенски језик, исто као и у Србији, који је Треће, није тачно да "у Русији доминира руски стил",
Nikola Nikolić
Kad su u pitanju hramovi izgrađeni u 20. i 21. veku ruski stil ne dominira, ali bio je period kad je dominirao. Deo liturgije uvek je na saroslovenskom a deo na jeziku naroda koji se moli, tačnije naroda kome crkva pripada. U Rusiji na ruskom u Srbiji na srpskom. Autor je to dobro naglasio, kao i da se crkva nalazila u Ufi. I najvažnije, zašto zlonamernost u komentarima "autor je dao samo 100 rubalja...". Pa lepo je naglašeno da je žena tražila 100. Dao je a nije znao ni za šta daje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља