петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 01.11.2020. у 22:00 Тања Вујић
ИНТЕРВЈУ: Абделхамид Шебшуб, амбасадор Народне Демократске Републике Алжир у Србији

Произвођачи гаса јуришају на Европу

У нашем региону постоји више жаришта напетости, као што су западносахарски конфликт, либијска криза или ситуација у Малију, који представљају претњу стабилности
(Фото амбасада Алжира)

Алжир данас обележава национални празник, на дан почетка ослободилачког рата 1954. године против колонијалне управе Француске. Ове године на тај дан грађани Алжира излазе на референдум на коме ће се изјаснити о предлогу ревизије устава, на основу захтева формулисаних током вишемесечних протеста 2019. године.

Да ли је Алжир на политичкој прекретници?

Верујем да је Алжир у фази преласка у нову етапу историјског процеса изградње своје државе, што је и наставак националноослободилачке борбе започете 1. новембра 1954, када се поново рађала алжирска држава после дуге колонијалне ноћи. Од стицања независности Алжир је прошао кроз многе економске и политичке реформе, наметнуте како услед промена у алжирском друштву, тако и услед захтева међународног поретка, који је у сталном кретању.

Aлжирска држава је по стицању независности организована око тадашњих приоритета, као што су очување народног јединства, национални идентитет, одбрана суверенитета, стеченог уз велике жртве, економски развој, образовање, здравство, изградња инфраструктуре... Kасније се јавила потреба за увођењем реформи, као одговор на тежње за политичким плурализмом, слободом изражавања и мишљења, слободним предузетништвом.

Народни покрет који се родио 22. фебруара 2019. део је процеса друштвених промена. Тај покрет има посебна обележја, садржана у његовој масовности, спонтаности и начину изражавања. Он се није јавио као израз тежњи одређене друштвено-професионалне категорије, нити појединачне старосне групе, нити као заступник било којих идеолошких или регионалних идеја, већ као општенародни покрет и као захтев за свеобухватном и дубоком променом. Његов мирољубив карактер изазвао је дивљење читавог света.

Дакле, тачно је да је реч о веома значајном политичком заокрету у земљи. Сада ваља одговорити на легитимне захтеве које је овај покрет изразио већ 22. фебруара и не зауставити се на делимичним реформама, што је често био случај у прошлости, већ суштински раскинути с негативном праксом у функционисању наших институција. На томе влада предано ради.

На референдуму је и предлог да се армији одобре операције ван државних граница, уз двотрећинску сагласност парламента и супервизију УН, Афричке уније и Арапске лиге. Kако Алжир процењује војно-политичку ситуацију у Магребу и Сахелу?

Предлог ревизије Устава, који се подноси на изјашњавање на референдуму, не односи се само на тачку коју сте поменули, већ на читав низ амандмана, и то пре свега у области личних и колективних слобода, јачања демократије у нашим институцијама, раздвајања грана власти, ограничавања председничке функције на два мандата...

Што се тиче измене која се односи на учешће алжирске војке у операцијама ван граница земље, реч је о отварању могућности да наша војска учествује у мировним операцијама под покровитељством Уједињених нација, Афричке уније или Арапске лиге, а у складу с принципима и циљевима Повеље УН и националним интересом.

У нашем региону постоји више жаришта напетости, као што су западносахарски конфликт, либијска криза или ситуација у Малију, који представљају претњу стабилности. Алжирска дипломатија је увек играла позитивну улогу у мирољубивом решавању спорова и велике силе су увек препознавале и поздрављале њену улогу регионалног стабилизатора. Уложили смо велике напоре да приближимо актере кризе у Либији, баш као што смо и бдели над споразумом о миру и помирењу у Малију. Чинили смо то дискретно, не правећи од тога спектакл и без жеље да себи припишемо заслуге за резултате, често постигнуте по цену великих напора, подводећи наше деловање у оквире напора које улажу УН. То је наша дужност и она је искључиво плод пријатељства према нашим суседима и решености да обезбедимо мир и стабилност на нашим границама.

Руковођени смо том бригом и кад је реч о западној Сахари. Нажалост, Мароко, који, кршећи међународно право, илегално окупира ту територију, истрајава у одбијању да народу западне Сахаре омогући да ужива у свом легитимном праву на самоопредељење, у складу с принципима УН. То је претња миру, безбедности и развоју у нашем региону. Алжир остаје привржен спровођењу резолуција УН у вези с овим питањем.

Алжир располаже издашним резервама природног гаса, који све више постаје насушна потреба европског енергетског тржишта. Kолико је Алжиру Европска унија атрактиван купац енергената?

Алжир, десети највећи светски произвођач природног гаса, јесте важан снабдевач Европе природним гасом, и то посебно због географске близине. Сведоци смо, међутим, да и други произвођачи јуришају на Европу, но ми се трудимо да обезбедимо део тржишта за нас, с нашим традиционалним клијентима, који су с Алжиром изградили односе поверења и стабилности.

Алжир и Београд широко сарађују још од времена Покрета несврстаних. У којој су фази односи наше две земље данас?

Односи Алжира и Србије и даље се темеље на историјском наслеђу посебних пријатељских веза и сарадње између Алжира и бивше Југославије. Они се прилагођавају политичком и економском стању у обе земље. На економском плану, размена је нижа од могућности које постоје у обе земље. Зато се амбасада залаже за успостављање контаката између привредника, како би економска размена била на висини политичких односа.

За северну обалу Медитерана, прилив миграната из Азије и Африке један је од најтегобнијих спољних изазова. Kаква су искуства Алжира с феноменом миграција?

Алжир се налази у посебној ситуацији, јер се граничи са седам земаља, међу којима су неке и жаришта напетости. Mиграторни токови из подсахарске Африке ка Европи воде преко Алжира, који је, поред тога што је земља транзита, постао и земља пријема. Достојанство миграната мора се поштовати и морају се наћи решења за узроке ове појаве, а то су сукоби и сиромаштво.

Коментари0
832be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља