недеља, 24.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 01.11.2020. у 21:30 Маријана Авакумовић

Држава докапитализује предузећа

Будући да се у уредби спомињу износи од 250 милиона евра за докапитализацију по предузећу, на прсте једне руке могу да се наброје фирме које имају тај капацитет у Србији
(Фото Д. Јевремовић)

Држава ће моћи да докапитализује ланац хотела, малу приватну фирму или јавно предузеће. Она ће привремено ући у власничку структуру, али неће имати управљачка права. Законски оквир да то ради добила је кроз недавно усвојену уредбу. Колико ће бити потребно и одакле ће новац бити обезбеђен за ову врсту помоћи предузећима погођеним пандемијом вируса корона, од Министарства финансија нисмо добили одговор.

Уредбу о условима и критеријумима усклађености државне помоћи кроз докапитализацију фирми ради отклањања поремећаја у привреди проузрокованих епидемијом ковида 19 регулише услове под којима ће држава докапитализовати предузећа, како државна тако и приватна.

Услов је да фирме нису биле у тешкоћама на крају прошле године. Потом треба да докажу да би без помоћи државе прекинули пословање или би се суочили са озбиљним потешкоћама, на шта може нарочито упућивати погоршање односа дуга и капитала корисника, знатно смањење пословних прихода.

Затим да је у интересу државе да се интервенише (на пример спречавање социјалних потешкоћа и тржишног неуспеха услед губитка запослења, излазак иновативне или системски важне компаније, ризик од прекида пружања важне услуге или робе и других сличних околности).

Или пак да учесник на тржишту није у могућности да прибави финансирање по приступачним условима, а постојеће мере државне помоћи за отклањање штетних последица или ликвидност учесника на тржишту нису довољне да би се осигурала одрживост корисника.

Помоћ се може дати микро и малим предузећима која јесу била у проблемима на крају прошле године, ако нису у стечају и не примају државну помоћ за реструктурирање.

Држава ће делити новац по овој уредби до 3. септембрa 2021.

Уколико државна помоћ буде била виша од 250 милиона евра по предузећу, оно ће морати да докаже да задуживање на тржишту и претходне мере државе нису довољне, да је докапитализација примерена мера за решавање проблема и да износ помоћи не прелази минимум потребан да предузеће опстане на тржишту.

Предвиђа се да држава помогне или докапитализацијом, дакле добијањем власничког удела у предузећу у замену за средства, као и такозваним хибридним инструментима, где куповином обвезница или неких других хартија држава постаје партнер без права управљања, али са учешћем у добити.

У уредби пише да држава планира да наплати „накнаду за улагање”, која ће бити у износу референтне каматне стопе увећане за маржу. Такође, што се дуже буде чекало са отплатом држави биће већа накнада.

Предузеће које прими ову врсту помоћи може у сваком тренутку да откупи државни удео, али држава такође може у сваком тренутку да прода свој удео неком другом.

Предвиђено је да се уговори право прече куповине претходном власнику удела.

Док не отплате дуг фирме не могу да деле дивиденде, а док не отплате 75 одсто дуга нема бонуса за управу и запослене.

Милорад Филиповић, професор Економског факултета, каже да су услови за добијање помоћи такви да нема рестрикција на мала, средња и велика предузећа. Али будући да се у уредби спомињу износи од 250 милиона евра за докапитализацију по предузећу, на прсте једне руке могу да се наброје фирме које имају тај капацитет у Србији.

Зато сматра да се циља на велика предузећа попут „Ер Србија”, ЕПС и још неколико пробраних фирми у којима држава има власнички удео.

– Не искључујем могућност да ће се пријавити и приватне пријатељске компаније. Не знам колико ће бити простора за њих. Претпоставља се да је помоћ намењена првенствено за две до три државне компаније. Ова уредба је вероватно донета зато што Европска комисија прозива владу за директно нарушавање позиције учесника на тржишту и за елиминисање конкуренције. Са друге стране у извештају Светске банке од прошле године је стајало да 2,2 процента БДП-а, што је преко милијарду евра, одлази на субвенције које држава даје разним предузећима, од чега је 60 одсто за јавна предузећа. То се изричито забрањује јер се учесници на тржишту стављају у неравноправан положај – наводи он.

Уколико ЕПС-у, додаје Филиповић, дате 200 милиона евра, а имате наводно отворено тржиште где као средњи или велики потрошач можете да бирате ко ће вас снабдевати, а остали учесници немају такву помоћ од државе онда то није равноправна утакмица.

Професор Економског факултета каже да ће новац за докапитализацију бити обезбеђен из буџета.

Он указује да је Међународни монетарни фонд саопштио да ће дефицит буџета бити до девет одсто БДП-а, што је за 1,5 одсто или 500 милиона евра већи мањак него што је првобитно било планирано. Претпоставља се да је у то урачунат новац за докапитализацију.

Коментари13
cdeee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан.Р.Тошић
Докапитализација приватних предузећа са учешћем у власништву без права управљања, представља ПЉАЧКУ који се не може регулисати ни једним законом у Скупштини.Кад купите акције предузећа, имате право управљања као члан скупштине акционара. Банке имају искључиво право кредитирања уз камату а ово је државна позајмица предузећима,без емитовања обвезница, то Банке треба да чине а не држава.Србија нема српску банку,већ Влада задужује сопствене грађане и њих ставља у улогу дужника,који ће враћати дуг.
Dule Los Angelese
Cist komunisticka matrica. "Kad nesto ne zelis da resis formiraj komisiju. Kad se ne moze I ne sme po zakonu, tu su uredbe", leksusi, specijalna ovlascenja"....OVO je tudje, podmetnuto! Vlast nema svojih ideja a mora da sprovede nesto sto ni njima nije jasno. Nigde slicna "dokapitalizacija" u Svetu ne postoji. Ovakva pljacka je moguca tamo gde u Narodu nema pameti! Lako ce je masa progutati. Ovo je malo duzi put da se Srbija dodatno oglodje. Poklon stranim firmama. I domace reketiranje Drzave!
Бојан
Зашто уредбом? Зашто подзаконским актом Влада РС уређује нешто што ће омогућити да Буџет РС крвари новац пореских обвезника грађана Србије у стотинама милиона еура ако не и милијардама. Зар није конституисана Скупштина која може да донесе Закон? Ко ће контролистати како се деле и троше ова средства? Ова уредба даје несагледиве могућности злоупотребе, криминала и корупције.
Muradin Rebronja
Što se tiče hotela, nemojte im dati ribu jerbo ce je pojesti i opet tražiti još. Naučite ih da love ribu. Reforma turizma eliminisanjem pansionskog poslovanja. Modernizacija tehnologije, proizvoda, menadžmenta i zaposlenih. Glavna misija lečenje od prekomerne gojaznosti po Hipokratovom načelu. Model za Srbiju Merkur u Vrnjačkoj Banji. Podeliti ga na tri profitna centra, medicinske usluge, smeštaj, i restoranske uslige. E, ovo mora sa strateškim partnerom koji ce privuci sve goste i žitelje V.B.
Aca
Taman da ponovo uđu u vlasništvo preduzeća od opšteg društvenog interesa koja su privatizovana kao vodoprivredna preduzeća, instituti, poljoprivredne i veterinarske službe koje ne funkcionišu na onim prostorima gde se privatnicima ne isplati, što je pričano predhodnih godina a niko nije hteo da sluša.
Павле
Да смо уређено друштво, па да човек каже... Овако ће се ова прића, као и све друго, претворити у државно финансирање предузећа која држе подобни партијски људи

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља