среда, 27.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.11.2020. у 15:26

Није било „тоталне неистине”

Подсећам господина др Александра Средојевића, православног свештеника из Београда, који у тексту, објављеном 21. октобра у рубрици „Међу нама”, открива да сам у свом отвореном писму председнику Вучићу изнео „тоталну неистину” да је Српска православна црква била против тога да се Теслина урна премести из музеја у порту Храма Светог Саве.

Поштовани господин Средојевић је тотално у криву, јер сам ја у писму председнику само подсетио на расправе које су вођене 2016. године на страницама „Политике” поводом иницијативе појединих јавних личности да се Теслина урна пренесе у двориште Храма. У „Политици” од 17.  јуна освануо је текст „Теслина урна у троуглу Музеј–Храм–Град”, чијег се аутора више не сећам, али се вероватно може пронаћи у архиви „Политике”.  Из поменутог текста смо сазнали да се Управни одбор Музеја Никола Тесла противи преносу овог „музејског експоната” на неко друго место, па ни у порту Храма Светог Саве.

Ја сам тада, у „Политици” од 24. јуна 2016. реаговао текстом „Маузолеј за Теслу” подсећајући да су сличне дилеме око премештања Теслине урне постојале и пре десет година, у јеку обележавања 150-годишњице рођења великог научника. Отприлике две године после тога је Српска православна црква пристала, и касније више пута и тражила, да се Теслина урна премести у порту Храма Светог Саве. То је несумњиво велики корак напред у односу на ранија размишљања и ја то поздрављам. Стари Латини су волели да кажу „Ниједно правило без изузетка” и на то указује и сам г. Средојевић када нас подсећа да су у порти Саборне цркве у Београду сахрањени један монах (Доситеј) и један грађанин (Вук), па је ваљда Црква спремна да поново одступи од свог правила да је црквени простор намењен само свештеним и крунисаним главама кад је реч о гробовима.

У сваком случају, питање смештаја Теслине заоставштине остаје отворено јер мислим да локација старе термоелектране никако не долази у обзир. Идеја градских власти да се то уради представљала би грандиозну увреду за Теслу и ја се већ чудим да знаменито Теслино друштво у Америци (Tesla Society) или неко други из Америке, будући да је реч о њиховом држављанину, већ нису реаговали у циљу заштите Теслиног имена. Ако Град Београд има потребу да решава неке своје урбанистичке „црне рупе” нека у то не меша Теслу и његово часно име. Те своје руине, ма како их адаптирали, нека Град посвети неком другом.

Због породичних разлога ових дана нисам у могућности да покренем нову иницијативу да се Теслином музеју додели зграда старе железничке станице. Надам се да ће, најзад, успавани интелектуалци, који су донедавно стицали медијску популарност пишући и говорећи о Тесли, устати у његову одбрану. Један од њих ми је чак рекао да ће предложити да се Теслин музеј смести у зграду Градске скупштине, а тамошња администрација да се пресели у део големе Палате „Србија”. Не знам да ли ће то заиста и учинити, али он мисли да је Стари двор права и најбоља адреса за Теслу у Београду. У тој згради Тесла се сусрео са краљем Александром Обреновићем јуна 1892. године.

Поштовани господине Средојевићу, пошто смо, надам се, разјаснили да није било никакве „тоталне неистине” с моје стране и да сам потпуно сагласан да се Теслина урна смести у Храму, остаје ми да Вас замолим да свој ауторитет и утицај употребите да се пронађе адекватна локација за Теслин музеј. Ја и даље мислим да је стара железничка станица за сада најбоље и најбрже решење, а бивша централа на Дорћолу нека буде адаптирана у велики технички музеј општег карактера. Тесла је био много више од свог инжењерског генија и својих изума и то се мора приказати у посебном музеју који ће и локацијски и концепцијски бити привлачан бројној публици.
Проф. др Слободан Покрајац,
Београд

Коментари0
6ccca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља