петак, 23.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.11.2020. у 16:32

Ружење српског језика и збуњивање народа

(Фото Пиксабеј)

Новокомпоновани стручњаци, који су се само на њима знан начин докопали значајних и важних места, кад износе некакав предлог или га образлажу, како би себе представили као изузетне и незаменљиве, уобичајили су да убацују неке нове речи које сматрају модерним и убеђени су да оне најсликовитије исказују њихову мисао. Па још ако те речи потичу из страног језика – то је врхунац отмености и интелигенције. Иако те речи имају другачије значење од онога што су хтели да кажу и мада са логиком и духом српског језика немају скоро ништа заједничко, то их уопште не дотиче. У ствари, они њима маскирају оно што образлажу и покушавају да одврате пажњу од самог предлога. Јер, ако ниси у стању да разумеш „шта је писац хтео да каже”, онда ни предлог немој да анализираш.

Као илустрација за поменуто може послужити текст „За 90 минута 20 задатака” Миленије Симић Миладиновић („Политика”, 26. октобар 2020) где се именица пилот појављује два пута, именица пилотирање 11 пута, а глагол пилотирати пет пута и све то на пола новинске странице. Ако сте помислили да се текст односи на неки догађај из ваздухопловства – преварили сте се. Нећете веровати, реч је о проби полагања државне матуре коју Министарство просвете уводи као обавезан завршни испит за све средње школе. За нас просте и неуке, а ја бих рекао за оне који још цене свој српски језик, само на једном месту у заградама стоји: Прво пилотирање (претпроба), а Друго пилотирање (проба). Значи, тамо где треба да кажемо проба, ако желимо да будемо на нивоу, треба да употребимо конструкцију друго пилотирање. Пошто смо то схватили, било би корисно да нам ауторка чланка објасни да кад ученик атерира док пилотира државном матуром да ли то значи да је положио матуру или да је пао на матури?

У Речнику српског језика Матице српске, истина раније издање (2011) стоји:

– пилотажа, - ж. фр. управљање авионом, бродом, пилотирање

– пилотирати, -отирам несвр. управљати авионом, бродом

Могу само да кажем да се овако не негује српски језик.
Петар Ж. Терзић,
Краљево

Коментари23
fa982
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. М. Сибниачнин
Први проблем језика је у САНУ, Институту за српски ејзик и у Одбору за стандардизацију српскго језика. Српски језик је једини на свету у коме је саачињен стандард тако што је језик Срба разбијен у осам колона. Четири колоне нису скривили само српски лингвисти, али за друге четири колоне нема ко други да је крив до српски стручањци за језик у институцијама. Само су српски лингвсити нормом разбили свој народ на екавски, ијекавски, на латиничко (хрватско) писмо и на ћириличко (српског) писмо. Крај!
Davor
Na fejsbuku je aktuelna rasprava o tome da li reči "kultura" i "kulturologija" imaju isto značenje a sve zbog toga što neki ljudi (sa novijim rečnicima pretpostavljam) nalaze da je to tako objašnjeno u rečnicima i da mogu oba termina da se koriste za oba značenja. Ista stvar je sa "dramom" i "dramaturgijom". Što je, priznaćete, poražavajuće. I to rade naši istaknuti glumci iz inata samo zato što su prozvani jer nisu odreagovali na urušavanje kulture za koje je odgovorna vlast. #bardovi
kondor
Господине Петре, кога брига за српски језик? Где је ту Академија наука? Зашто је реч образовање замењена са "едукацијом"? Зашто је - после - замењено хрватском речи - након? Зашто нас језикословци уче да треба да говоримо - НА тему, када је то против логике! Ваљда седимао НА столици и причамо О теми, а НЕ НА тему. Ми имамо "стручњаке" за језик у Србији чији матерњи језик није српски. Но, кога то брига када брига о језику не доноси профит, а ни славу - напротив! Аутошовинисти кажу - националисти
Davor
Problem je upravo u nacionalistima koji pokušavaju da naprave novi jezik pa sve sličnosti sa Hrvatskim zamenjuju nebulozama. Isto se dešava i u Hrvatskoj. Primera je pregršt. I to ponajviše rade naši istaknuti (uglavnom mlađi) glumci, ali jednako je strašno i naglašavanje reči na RTS-u na primer. Dakle, ne ispravno je reći sledeće: - Spa"S"avati umesto Spa"Š"avati. (jednačenje sugl. po zvučnost) - "Jer" gde treba "je l'" što je skraćeno od "je li" - A"U"stralija umesto Austr"A"lija - itd.
Niko
Већ преко 50 година сам ван Србије. Да незнам енглески не бих разумео данашњи "Српски језик"
Galla
NE znam!
Петко Ковачевић
Ukoliko neko od nadleznih prati ove komentare, krajnje je vreme pokrenuti opstu akciju za ocuvanje srpskog jezika, slicno kako to rade Hrvati. U koriscenju tudjica prednjace javna sredstva informisanja. Tako, vec par godina nisam cuo nasu rec za stranu rec "edukacija", ma da u mnogim slucajevima bi bila mnogo pogodnija odgovarajuca nasa rec. Od pocetka "borbe sa koronom" , samo je u uporebi rec distanca. Pomenuti mediji, uporno ne prihvataju Vukovu azbuku i sl....
Миша С. Томовић
Петко, написали сте одличан текест али на латиници. Претпостављам да вам је познато да сваки савремени компјутер подржава српску ћирилицу и није проблем што ми је тастатура на латиници, ја на њој куцам ћирилицу. Латиница може служити само у Хрватској а сваки познати језик има своју транскрипцију и ту латиница, сама по себи, не помаже. Поздрав!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља