По први пут у историји мерења, вода на Арктику, у делу који запљускује обале Сибира, није почела да се леди у октобру.

До одлагања редовног почетка смрзавања воде у Лаптевском мору дошло је због топлих таласа који су стигли из северне Русије и Атлантског океана. Научници који баве проучавањем климе упозорили су да овај топли талас може да остави последице на цео поларни регион.

Температура океана на Арктику попела се више од пет степени изнад просечне температуре воде.

Температури која остане заробљена у води потребно је много више времена да пређе у атмосферу, чак и у ово доба године када се сунце изнад хоризонта помаља на пар сати сваког дана.

Графикони којима се прати ситуација у Лаптевском мору досад су у ово доба године показивали добре резултате, али овде још нема леда.

Закарија Лабе, научник-истраживач са Државног универзитета у Колораду, каже да је недостатак леда преседан који је погодио Сибирско-арктички регион. Он тврди да је узрок томе људски утицај који је довео до промене климе у целом свету.

У писму које је послао Гардијану навео је да је ову годину обележило драстично мењање изгледа Арктичког региона. Без драстичног смањења испуштања гасова који доводе до ефекта зелене баште леда ће све мање бити на Северном полу.

У једној од студија утврђено је да је топлотни талас који је ове године погодио Сибир настао због повећања индустријског и пољопривредног загађења.

Топао ваздух није једини разлог спорог формирања леда. Климатске промене гурају Атлантске струје ка Арктику и доносе топлоту која омета стварање леда.

Протеклих 14 година, од 2007, све су топлије што је довело до нестанка велике количине леда са Арктика. Просечна дебљина леда упола је мања у односу на 1980. годину. Смањење формирања леда наставиће ес све док Арктик не дође у ситуацију да током лета уопште нема леда. Према прорачунима, до овога могло би да дође између 2030. и 2050. године.

Научници су забринути да би одложено формирање леда могло да доведе до опадања количине морског леда.

Познато је да што мања површина леда у мору доводи и до опадања површине преко које је сунчеви зраци одбијају и враћају у свемир. Међутим, постоји још један разлог зашто се Арктик нагло загрева, двоструко више у односу на остатак света.

Лаптевско море познато је као место рођења леда, које се формира дуж обале у рану зиму, затим се помера ка северу пре него што се поломи у пролеће у делу између Гренланда и Сварбалда. Уколико се лед касније формира у Лаптевском мору, биће тањи, што значи да ће се поломити пре него што стигне до Гренланда. То доводи до смањеног допремања хранљивих материја којима се хране арктички планктони, што даље доводи до смањеног капацитета за извлачење и прераду угљен-диоксида из атмосфере.

Већа количина несмрзнуте воде доводи до турбуленција у горњем делу Арктичког океана које привлаче на површину топлију воду из дубине.