Запаљењске болести црева су хроничне доживотне болести од којих у Србији болује више од 10.000 особа, а нажалост, пацијенти на дијагнозу Кронове болести и улцерозног колитиса чекају од три до пет година. То се дешава због тога што симптоми нису препознати на време па долази до тешких форми болести које захтевају дуготрајно и скупо лечење како би се избегла хируршка интервенција, када мора да дође до одстрањивања болесног дела црева.

Љиљан Ђаковић, председник Удружења за Кронову болест и улцерозни колитис Србије, наглашава да оболели углавном имају од 15 до 30 година, али се болест све чешће јавља и код мање деце. У дечијем узрасту је обољење активније и теже се лечи. Симптоми су учестале дијареје, болови у стомаку, мучнина, губитак телесне масе.

– Кронова болест захвата комплетан дигестивни тракт од уста до завршног дела дебелог црева и карактерише се упалним процесом који се развија у слузокожи и зиду црева па је самим тим компликованија за лечење.

Последице касног лечења су разна сужења на цревима, крварење, појава фистула, хируршки захват. Улцерозни колитис захвата само слузокожу дебелог црева што доводи до великог броја течних столица (од 10 до 30), које су праћене обилним крварењем. Лечење је захтевно и неретко се завршава одстрањивањем дебелог црева и постављањем стоме – наводи Ђаковић.

За лечење се користи више врста терапија, преко конвенционалне терапије такозваним месалазинима и имуносупресивне до најновије биолошке терапије. Биолошку терапију одобрава стручна комисија која ради при Фонду за здравствено осигурање, а на захтев установе где се оболели лечи.

– Центри за ове пацијенте, поред Београда, постоје у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу. Тренутно нам је доступан одређени број лекова који се налази на листама Републичког фонда за здравствено осигурање, као и биолошка терапија коју добијају пацијенти с најтежим формама запаљењских болести црева.

Нажалост, заостајемо за земљама региона с применом иновативних терапија које имају други механизам деловања и начина примене. Овај проблем је значајан из разлога што након дуже примене досадашње биолошке терапије губе дејство – појашњава наш саговорник.

Удружење за Кронову болест и улцерозни колитис Србије ове године обележава јубилеј  – 10 година постојања. Будући да због пандемије ковида 19 нису у могућности да обележе јубилеј, Ђаковић каже да су покренули неколико пројеката који имају циљ да прошире знања у вези са запаљењским болестима црева израдом такозваних ИБД подкаста чије епизоде сагледавају мултидисциплинарни приступ запаљењским болестима црева из угла офталмолога, стоматолога, гастроентеролога, хирурга, патолога...

– Наша следећа велика активност је жеља да превазиђемо проблем дискриминисаности. Ово се огледа у томе да нисмо сврстани у групу особа с инвалидитетом из разлога што је наш инвалидитет невидљив. Запаљењске болести црева доводе до трајног оштећења дигестивног тракта, а нарочито код обимних ресекција и особа са стомом. Последице ових болести се огледају на свим органима, а нарочито на кожи, очима, зубима. У земљама региона, као и у већини европских земаља, уз добијање дијагнозе следује и процена инвалидности у зависности у којој фази је болест захватила дигестивни тракт, а нарочито после хируршких интервенција – напомиње Ђаковић и додаје да непризнавање инвалидности многима утиче на квалитет живота због немогућности кретања и дружења јер немају права на коришћење инвалидских паркинг-места и чекања на прегледе код лекара што доводи до депресије и отуђености ових особа.

– Ова промена би свакако омогућила и лакше запошљавање особа инфламаторним болестима црева, које због специфичности болести не наилазе на разумевање послодаваца. Након консултација с правницима, дошли смо до закључка да је доста неусаглашених правилника и закона који би, ако би се променили, олакшали и онако тежак живот особа са запаљењским болестима црева – напомиње Ђаковић.