среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:10

Неуморни трагач за народним благом

Аутор: С. Стаменковићуторак, 24.06.2008. у 22:00
Ковачница коју је фотографисао Христифор Црниловић

Лик и дело Христифора Црниловића (1886–1963), нашег истраживача и колекционара, који је сампутовао по југу Србије и прикупљаонародне рукотворине, представљени су на изложби која је недавнопостављенау Манаковој кући, у Улици Гаврила Принципа 5 у Београду. Манакова кућа је у саставу Етнографског музеја од 1968. године и слави четири деценије постојања. Црниловићева етнографска спомен-збирка, која се ту чува, баца светло на донекле заборављеног истраживача, који је са авантуристичком страшћуобилазио села сакупљајући најразличитије предмете који говоре о обичајима и људима са краја 19. и почетка 20. века.  

Црниловић је оставио и 1.600 фотографија људи и предела са југа Србије и Македоније, које су однедавно преточене у дигиталну форму. Поред неуморног рада на терену, Црниловић се целог живота бавио и својом професијом – сликарством, а омиљени мотиви су му били актови и пејзажи.  

Према речима Драгане Стојковић, вишег кустосапри Етнографском музеју у Београду, Црниловић се још у раној младости, у родном Власотинцу, заинтересовао за традиционалну културу.

– Црниловић је рођен у породици средњег сталежа и занимљиво је да су његови родитељи сву своју децу школовали, што је тадабило неуобичајено. Његова браћа су рано страдала, Александар је погинуо са српском војском идући ка Албанији, а други брат Урош, професор, погинуо је у априлском рату 1941. године. Имао је и две сестре – каже Драгана Стојковић.

Црниловић је био веома талентован за сликање и, захваљујући подршци оца Прокопија и мајке Васиљке, одлази у тада чувену сликарску школу Ристе и Бете Вукановић у Београду, а затим наставља школовање на академији у Минхену. Као велики патриота добровољно је учествовао у Балканским ратовима и Првом светском рату. Између два светска рата прикупио је највећи део вредних предмета, док је радио као наставник Скопљу.

– Црниловић је почетком сваког школског распуста куповао коња и обилазио села у Македонији и јужној Србији. Од својих ученика је практично правио мрежу сарадника и унапред је знао где ће се упутити и шта ће тражити – открива Стојковићева.

Уредно је правио белешке са својих путешествија, а у Манаковој кући чувају се његове свеске са рукописима и скицама, на 21.500 страница. Црниловић је последњи динар од скромне наставничке плате одвајао како би потомству оставио народне ношње, накит, керамику, посуђе, разне алате, оружје и опрему за коње. Ђаци су га веома поштовали. Учио их је да критички посматрају и тумаче живот и свет око себе, а често је држао наставу у природи.

(/slika2)– Црниловић је предавао и сликару Пеђи Милосављевићу. Постоји и једна анегдота у вези са њима двојицом. Наиме, Христифор је ученицима рекао да руком нацртају круг, што су и урадили. Када је погледао Пеђин папир, на њему је био нацртан савршен круг. Мислећи да се Милосављевић послужио преваром, то јест шестаром, лупио му је васпитни шамар. Када је схватио да је погрешио, Пеђу је почео да подучава, и он га је веома поштовао и истицао као свог учитеља – говори Стојковићева.

Предани истраживач водио је сталну преписку која је такође сачувана, а у Манаковој кући постоје и ствари које је Црниловић носио приликом рада на терену: одећа, војнички прибор за јело и личну хигијену, ранац, цокуле. Од лекова, ацетисал и бурове таблете, решо на шпиритус и нескафа. Био је систематичан и професионалац у свему што је радио, а направио је и поделу народних ношњи по етничким, дијалектолошким особинама.

– Био је уметник и велики естета. Завештао је своју збирку Београду, јер се пред крај живота наљутио на своје Власотинчане, зато што су послали курира у Београд који је требало да га доведе у Власотинце, што је њему било увредљиво – објашњава Стојковићева, и каже да су Власотинчани одскора почели да се одужују свом истакнутом суграђанину.Планирају да направе спомен-дом и фонд који ће носити његово име.

Поред изложбе у Манаковој кући, коју посетиоци могу да виде до септембра, биће одржан и низ предавања о Христифору Црниловићу, у новембру, а организована је и радионица за рад са младима са темом „Етнолошко наслеђе моје породице”.


Коментари0
a5443
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља